Из поука Светог Теофана Затворника
Истински хришћански живот је ревност. То је она неугасива унутрашња снага и жар делатног пребивања у заједници са Богом – кроз веру у Господа нашега Исуса Христа, помоћу благодати Божије и кроз непоколебиво испуњавање Његове свете воље. Суштина хришћанског живота састоји се у живом богоопштењу, које је у почетку скривено не само од очију околине, него често и од самога човека. Видљиво сведочанство тог новог живота јесте жар делатне ревности за богоугађање, праћен потпуним самопрегором и одлучношћу да се одбаци све што је противно Божијој вољи. Када се у души запали овај пламен ревности – тада се поставља темељ хришћанског живљења.
„Дођох да бацим огањ на земљу,“ – говори Спаситељ – „и како бих желео да се већ запалио!“ (Лк. 12, 49). Као што огањ сагорева сваку твар у којој се заметне, тако и истинска ревност за живот по Христу захвата и преображава душу. Као што у великом пожару пламен брзо захвати читаву кућу, тако разбуктали огањ духовне ревности обузима и прожима читаво биће човеково, не остављајући ни један део наше личности нетакнутим.
Зато нам Апостол заповеда: „Духа не гасите“ (1. Сол. 5, 19); „У ревности не будите лењи; будите духом ватрени“ (Римљ. 12, 11). А за себе говори речи које треба да буду правило свакоме од нас: „Што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу“ (Филипљ. 3, 13–14).