Грчка реч паримија (παροιμία) значи „прича“. Паримије су светописамска читања из Старог Завета на богослужењима наше Цркве током црквене богослужбене године. То је шири избор углавном најзначајнијих месијанских догађаја, пророштава и поука из свештене историје пре Христа, који се директно односе на догађаје Христовог живота и рада, а затим и на догађаје из живота Његових светитеља на челу са Богородицом, који се у Цркви прослављају као празници и празнични периоди.
Током историјског развитка богослужења, одељци из Старог Завета су у почетку читани на Светој Литургији, и то пре читања из Новог Завета. Постојала су два читања (Закон и Пророци), према пракси наслеђеној из синагоге, док је у појединим местима понекад постојало само једно читање. Касније су, највероватније под монашким утицајем, читања из Старог Завета пренета и на вечерње.
Паримије се читају на великом вечерњу празника са бденијем или полијелејем после входа, и на свакидашњем вечерњу (линк на: великопосно вечерње) понедељком, уторком, средом, четврком и петком Великог поста, као и на 1. и 6. часу (линк на: великопосни часови) истог; затим на јутрењу (линк на: великопосно јутрење) Велике суботе, приликом великог освећења воде, на неким молебанима и на малом вечерњу сирне недеље, петка и суботе, ако у ове дане падне Сретење.
На празничном вечерњу постоје три старозаветна читања. На свакодневном вечерњу Велике Четрдесетнице бивају два читања (Постање и Приче Соломонове, а током Велике недеље читају се одељци из Књиге Изласка и Књиге о Јову). И на великим царским часовима практикује се по једно читање. На вечерњу великих празника Пасхе, Божића и Богојављења чита се више одељака из Старог Завета (15 на Велику суботу, 13 на Богојављење и 8 на Божић), који су по правилу опширнији, у циљу припреме за дотични празник и да би се попунило време током кога се обављало крштење катихумена.
У оквиру древних певаних богослужења, на тритекту (трећешестом часу) постојало је једно читање (Књига Пророка Исаије, а током Велике недеље Књига Пророка Језекиља).
Једна од тема будућег Великог Сабора биће и питање поновног враћања старозаветних читања на недељне Литургије.