Пошто човек није кадар да појми натприродност Господњу, у Светом Писму се дају човеколике представе о Богу да би људи то макар делимично могли да разумеју. Рецимо, говори се о Божјој „десници“, или осећањима какво је кајање (Бог се, вели Писмо, покајао због стварања људског рода који је пао у грех, па шаље потоп, итд). Свети Оци су, међутим, јасно указали о чему је реч. Тако Свети Јован Дамаскин говори о Божјој надпросторности која се назива просторношћу: „Бог, дакле, будући да је невештаствен и неописив, није у простору, јер је Он сам свој простор, који све испуњава, над свиме пребива и сам све одржава. Каже се, међутим, да је Бог у простору, а оно место где се пројавно остварује Његово дејство, назива се простором Божијим. Јер Он сам проходи кроз све постојеће без икаквог мешања са оним кроз шта проходи, и свему предаје од Своје енергије, према његовој способности и моћи прихватања, односно, према суштаственој и вољној чистоти свакога, јер чистије је невештаствено од вештаственог и врлинско од онога што спреже са злом. Стога се простором Божијим назива онај простор који највећма учествује у Његовој енергији и благодати. Због тога је небо Његов трон – јер на њему су анђели који творе вољу Његову и непрестано Га славослове, а то је Његов починак – а земља је подножје ногама Његовим – јер на њој је, међу људима, у телу обитавао. /…/ Црква се, такође, назива простором Божијим, јер смо га Њему у славу принели на дар, као нешто заветовано и посвећено, у коме творимо и молитве Њему упућене. На сличан начин се и места, где нам Његово дејство бива видно, било у плоти било без тела, називају просторима Божијим.” Такође, о исказу Символа вере да Христос седи „са десне стране Оца“, Свети Дамаскин каже: „Велимо да је Христос телесно сео са десне стране Бога и Оца, али не кажемо да је то просторно десно од Оца. Јер како ће онај ко је неограничен имати просторну десну страну? Јер десно и лево припадају ономе што је ограничено. Десном страном Оца, међутим, називамо славу и част божанства у којој Христос, бивајући пре векова Син Божији, као онај који је једносуштан са Богом Оцем, ваплотивши се у последња времена, и телесно седи, чиме је и Његово тело прослављено; јер целокупна творевина се једним клањањем клања и Њему и Његовом телу.“
Дакле, увек имајмо на уму – антропоморфни изрази су у Светом Писму само да би људи који примају Божје откровење на тај начин могли лакше да схвате поруку Господњу.
