Блаженима (грч. μακάριοι) се називају Заповести блаженства – јеванђелски стихови о блаженствима (Мт. 5, 3–12) које почињу молитвом благоразумног разбојника: У Царству Твоме помени нас, Господе, уз додатак тропара. Ови тропари штампају се у Осмогласнику и носе технички назив Блажена, при чему се указује после које заповести блаженства почиње њихово певање: Блажена на 6, или на 8. У Осмогласнику то су посебни тропари, но у Минеју посебних тропара нема, већ се позајмљују постојећи, при чему се на одговарајућем месту увек каже одакле тачно треба узети ове тропаре (углавном се узимају из 3. и 6. песме канона). Испрва су Блажена (Блаженства) била део изобразитељне у монашкој богослужбеној пракси, да би потом била укључена у Литургију, по монашком систему антифона.
Текст Блаженстава (без тропара) гласи овако:
У Царству Твоме помени нас, Господе, кад дођеш у Царство Твоје.
Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско.
Блажени који плачу, јер ће се утешити.
Блажени кротки, јер ће наследити земљу.
Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
Блажени милостиви, јер ће бити помиловани.
Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.
Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати.
Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско.
Блажени сте кад вас срамоте и прогоне, и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, мене ради.
Радујте се и веселите се јер је велика плата ваша на небесима.
