Господ је човека саздао као свештеника, да Му приноси хвалу због свега и за све, и то у име целокупне творевине. Богослужење је, дакле, својеврсно жртвоприношење Творцу и Спаситељу оног најбољег што имамо: душе, срца, воље, времена, итд. Читав дан, свака седмица, месец и година освештавају се богослужењем. Јер, како каже Свети Јустин Ћелијски, свет је богојављење, а човек богослужење.
Дневни круг православних богослужења има девет служби: вечерњу, повечерје, полуноћницу, јутарњу, први, трећи, шести, девети час и Свету Литургију. Поред ових основних богослужења, постоје и богослужења везана за вршење Светих Тајни, као и она која се врше на молбу верника (молебани, парастоси, итд.).
Постоји и седмични богослужбени круг: поредак служби у току седам дана недеље. Сваки дан недеље посвећен је неком важном догађају или посебно поштованом Светоме. У недељу Црква спомиње и прославља Васкрсење Христово; у понедељак, прослављају се бестелесне силе – анђели, саздани пре човека, најближе слуге Божије; у уторак – прославља се Свети Јован Крститељ, као највећи од свих пророка и праведника, у среду се сећамо како је Јуда издао Господа и у вези са тим, обавља се служба у сећање на Крст Господњи (посни дан); у четвртак се прослављају апостоли Христови и Свети Николај Чудотворац; у петак се спомињу крсна страдања и смрт Спаситеља и обавља се служба у част Крста Господњег (посни дан); у суботу – дан покоја – прославља се Пресвета Богомати, која се слави и свих осталих дана, као и праоци, пророци, апостоли, мученици, преподобни, праведни и сви Свети, који су достигли упокојење у Господу. Такође се помињу сви умрли у истинитој вери и нади на васкрсење и живот вечни. Годишњи круг Богослужења је поредак служби у току целе године. Сваки дан у току године посвећен је неком од Светих, а такође и посебним светим догађајима – празницима и постовима.
Од свих празника у години највећи празник је Светло Христово Васкрсење (Пасха). То је Празник над празницима. Пасха не бива пре 22. марта (4. април по грађанском календару) и не бива после 25. априла (8. маја по грађанском календару), у први недељни дан после пролећног пуног месеца.
У току године, постоји дванаест великих празника, установљених у част Господа нашег Исуса Христа и Божије Мајке. Постоје и празници у част великих Светих и у част бестелесних Сила небеских – анђела. Тако се сви празници у години деле по свом садржају на: Господње, Богородичине и празнике Светих.
По времену празновања празници се деле на: непокретне, који бивају сваке године увек у исти дан у току месеца, и покретне, који мада увек бивају у исти седмични дан, падају у различите дане у току месеца, зависно од времена празновања Пасхе.
По свечаном тону црквених служби, празници се деле на велике, средње и мале. Велики празници увек имају свеноћно бденије; средњи празници – не увек. Богослужбена црквена година почиње 1. септембра по православном календару, а цео годишњи круг Богослужења утврђује се у односу на празник Пасхе.
