Светом тајном брака Црква преображава природну везу мушкарца и жене у „Тајну Христа и Цркве“, а њиховом потомству даје благослов за живот у „домаћој цркви“. Светом тајном брака два члана (уда) Цркве Христове претварају се у једну плот, у једно ново „јединство“ у Телу Христовоме коме је дата моћ обесмрћења живота и прерастања у савршено јединство љубави. Света тајна брака показује да Црква посебну пажњу посвећује породици, човеку у породици, људској љубави, рађању, основној јединици човековога живота у друштву.
Чин Свете тајне брака састоји се из два дела – обручења и венчања. Обручење (веридба) представља заветовање вереника које се символише разменом прстења, док се у венчању супружницима на главу стављају венци (круне), које подсећају да живот у заједници представља живот у подвигу.
Све до IX века чин брака вршен је у склопу Свете Литургије. Данас су преостали само трагови те везе, као и код крштења: „Благословено Царство…“, велика јектенија, благосиљање брака на месту антифона, сугуба јектенија, прозбена јектенија, „Оче наш …“, причастан и заједничка чаша. Други делови – две прилично обимне молитве са народном инспирацијом, са мноштвом благослова и позивања на личности и догађаје из Светог Писма и из историје Цркве (Јона у утроби кита, Света Јелена и обретење Часног Крста), додати су касније, да би овај чин био уобличен у самостално последовање.
