Богородичан који се пева као последња стихира на Господи возвах, у току входа на недељном и празничном вечерњу. У догматику се излаже догмат оваплоћења Сина Божијег. Догматици су прави богословски бисери, а њихов аутор је Свети Јован Дамаскин. Догматика има укупно осам, према броју гласова, и наведени су у Октоиху (и у нотном Осмогласнику), а осим тога на крају Минеја и у Часослову.
Руски литургичар М. Скабаланович запажа везу између свих осам догматика по њиховом садржају. „У догматику првог гласа излагање догмата о Оваплоћењу започиње указивањем на васељенску славу Пресвете Дјеве; тиме као да се подсећа на обећање о Семену жене, дато прародитељима у рају, а испуњено на Пресветој Дјеви. У догматику другог гласа показује се однос старозаветних праслика према новозаветним догађајима. У догматику трећег гласа показује се само рођење по телу Господа нашег Исуса Христа, начин тог рођења. Пошто је неопходно да се зна циљ Оваплоћења Сина Божијег, то се открива у догматику четвртог гласа. Даље, нама је несхватљиво како је Мајка Божија, будући Дјева, родила Христа и како је после рођења остала Дјева: то се донекле приближава нашем поимању кроз садржај догматика петог гласа (кроз неке старозаветне праслике). Пошто ми још не знамо на који су начин у лицу Исуса Христа сједињене две природе, Божанска и људска, о томе се говори у догматику шестог гласа, то јест да су две природе несливено и нераздељиво сједињене у једном лицу Богочовека. Међутим, и поред свих објашњења, Оваплоћење Бога Логоса је тајна која је лакше разумљива вером, него испитивачким умом; зато се у догматику седмог гласа каже да се оно догодило на натприродни начин. У догматику осмог гласа догмат о Оваплоћењу Бога Логоса излаже се кратко и јасно“.