Бог је створио човека да би Га човек познао и да би, живећи у заједници с Њим, задобио вечно блаженство. Што се дрвета познања добра и зла тиче, „оно беше прекрасно, и његов плод беше прекрасан. Јер није оно, како неки мисле, било смртоносно, но преступање заповести. У плоду не беше ничег другог до познања. А познање је прекрасно ако се њиме добро користимо“, вели Свети Теофило Антиохијски. Када је створен, Адам је још био духовно дете, па за њега није била тврда храна познања добра и зла, него млеко смирења. Господ му је зато, а не из зависти, забранио да куша плод, као и због тога да би испитао његову послушност, сачувавши га у простоти и невиности. Али демон је прародитеље преварио и они су похитали да безблагодатно, магијски, постану богови. На тај начин, иступили су из заједнице са Животом Који је Тројица и пали у грех и смрт. Очито је да једење плода познања није донело никакво „просветлење“, него напротив, улазак у таму. Човек је стекао „кожне хаљине“: рађање из полног односа сличног животињском, растење, старење, потребу да учи, да се храни пролазном храном. Његово првотно знање, љубавно познање Бога и твари, разбило се у мноштво крхотина: религије, науке, уметности, технологију… Животиње су се уплашиле од човека и подивљале, јер је из њега засмрдео грех. Порођајне муке, животне недаће, болести, разуздане стихије природе, поплаве и земљотреси, па и сама смрт, свестрашна смрт, у свет су ушли због прародитељског пада. Нови Адам, рођен од Духа Светог и Марије Дјеве, изнад греха Адамовог, је Господ наш Исус Христос. Адам је „слика Онога који ће доћи“ (Рим. 5, 14), тј. Исуса Христа. „Први човек је од земље, земљан; други човек је Господ с неба“ (1. Кор. 15, 47). „Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1. Кор 15 ,22).