Духовни лек за покајање и исправљање живота који духовни отац, по мери своје мудрости и снази духовног детета, даје истом ради стицања опроштаја греха. Најчешће је реч о извесном периоду одлучења од Светог Причешћа, уз пост, молитве, метаније и творење милостиње. Епитимије су, за велике грехе, попут блуда, прељубе, врачања и абортуса, у раној Цркви биле веома строге, а касније су, због опште раслабљености, ублажаване. Свети Никодим Светогорац овако учи покајнике о епитимији: „Као што неко, ко има ране по телу, иде да их покаже лекару и добије од њега упутство да стави такав и такав облог на њих и уз то да не пије вино и не једе такву и такву храну, јер у супротном његове ране неће зарасти, и то тако и ти, брате мој, имаш душевне ране, грехе. Отишао си и показао их духовнику, то јест, исповедио их. Духовник је одредио да на њих ставиш облог, а то је епитимија: пост, узимање само суве хране, коленопреклоњење, милостиња и молитва. Уз то те је упутио да не пијеш и да не једеш одређену храну, то јест, да се не причешћујеш Светим Тајнама. Ако га ти онда не послушаш и једеш, шта бива? Твоје ране – греси, не зацељују, него пођу по злу и постају још веће. Ма шта кажем не зацељују? Прети ти и душевна и телесна смрт, како каже божански Павле: „Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире“ (1. Кор. 13, 30), то јест, зато што се многи недостојно причешћују, па се разбољевају и слабе, а неки од њих и умиру. /…/ Напослетку, кажем ти, брате, да епитимију, коју ти одреди духовник треба да извршиш у што краће време можеш, уколико си у благодати Божијој и да је не одлажеш, јер не знаш шта те сутра чека: „Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети“ (Прич. 27, 1). А поврх свега тога ти саветујем, драги мој, да никада не верујеш својој помисли да се твојом сопственом „епитимијом“, ма колико строга и велика била, одрешују и праштају твоји греси. Никако. То бива само по милости Божијој и искупљењем пред Исусом Христом.“ Поновимо: епитимија је лек за лечење душе човекове, а не инквизиторска „казна“. Јер, како се каже у требнику, Црква је болница, и из ње не треба ићи неисцељен.