Сваки дан у години, сваки датум свакога од дванаест месеци, посвећен је или успомени на неке свештене догађаје, или успомени на различите свете. У част тих догађаја и лица установљена су нарочита молитвословља, песме, читања и обреди који образују годишњи круг богослужења. Годишњи круг богослужења, као и седмични, нема засебних служби, већ се текстови овог круга такође убацују у одређена места дневних служби. Годишњи круг је могуће поделити на два велика дела: Месецослов и Триод (Пасхалију).
Месецослов је систем непокретних празника (утврђених за сваки дан у месецу). Овај систем (циклус) састоји се од празника чије празновање је успостављено у један непроменљиви конвенционални датум римског (јулијанског) сунчевог календара. Многи од ових (непокретних) празника заузели су место многобожачких, и то првенствено сунчевих празника са којима имају савршену смисаону и тематску подударност.
На пример, Благовести су замениле празник пролећне равнодневнице и свагда се прослављају 25. марта (7. априла по новом календару). У Месецослов улазе и периоди претпразништва (неколико дана пре празника), попразништва (неколико дана после празника) и постова. Почетак Месецослова је почетак црквене године, 1/14. септембра, тако да као први празник из групе од дванаест празника црквене године долази Рођење Пресвете Богородице, док је последњи празник – њено Успење. Наравно, то није случајно, јер су се током живота Мајке Божије десили сви за наше спасење најважнији догађаји: Бог се родио у телу, искупио је човечанство својом Крсном смрћу, основао на земљи своју Цркву, апостоли су објавили Јеванђеље целом цивилизованом свету. Центар Месецослова је празник Рођења Христовог.
Текстови молитвословља непокретних празника налазе се у Минеју месечном, подељеном, по броју месеци, на 12 књига.
Триод (Пасхалија) представља систем покретних празника повезаних с Пасхом. Целокупан циклус празника са Пасхом као средиштем у основи следи јудејски (месечев) календар, који у поређењу са римским (сунчевим) одаје утисак нестабилности, покретности. Сваки дан тог циклуса није везан за одређени календарски датум, али се зато сваке године прославља једног те истог дана седмице и налази се у непромењеном положају у односу на дан Пасхе. На пример, Улазак Господњи у Јерусалим, свагда бива у недељу, у седмици пре Пасхе, а Вазнесење се прославља 40. дана после Пасхе и свагда пада у четвртак. Исто тако, празници покретног циклуса у вези су са старозаветним празницима, којима је дат новозаветни смисао. Сама Пасха води порекло од јеврејске Пасхе – празник бесквасних хлебова, док је Педесетницом називан јеврејски „празник седмица“.
Текстови овог периода налазе се у двема књигама – у Триоду Посном и Триоду Цветном. У првој се налазе песме периода припреме за Пасху (Велики пост и три припремне седмице испред њега, почев од Недеље о митару и фарисеју), а у другој – песме периода од Пасхе до Недеља свих Светих (следеће недеље после празника Педесетнице).
