Псаламски стихови са стихирама, почетни део вечерње, одмах после катизме и мале јектеније. Најпре се певају стихови 140. псалма – „Господи возвах“: Господе, Тебе зовем, услиши ме. Услиши ме, Господе. Господе, Тебе зовем, услиши ме; чуј глас мољења мога, када вапим Теби. Услиши ме Господе. Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје; подизање руку мојих, жртва вечерња. Услиши ме Господе. А затим се певају или читају стихови из псалама 141, 129. и 116. уз које се као припев певају стихире на Господи возвах, новозаветног садржаја у којима се прославља празник или свети у чију се част служи бденије. Последња стихира посвећена је Пресветој Богородици и зове се догматик. У парохијској пракси псаламски стихови се не читају, већ се само на последњих шест, или четири стиха певају стихире. У овим псалмима развија се тема тужног молитвеног вапаја палог човека Богу. За време појања врши се кађење олтара и храма. То је символ старозаветних жртвоприношења – праслика Крсне Жртве.
На недељном бденију стихирâ на Господи возвах увек има десет (то се зове „на 10 стихире“), за друге празнике осам („на 8 стихире“). У недељне дане, кад нема ни празника ни светога који се празнује, узима се 7 стихира из Осмогласника и 3 стихире из Минеја светитељу који се слави тог дана.
Ако су светоме у Минеју одређене стихире на шест, онда се из Осмогласника узима 6 васкрсних стихира, а четири светоме.
Ако у недељу падне претпразништво и попразништво или оданије празника, онда се певају само четири васкрсне стихире, а осталих шест из Минеја, при чему три претпразништву или попразништву, а три дневном светом; а у случају оданија празника – 6 празнику.
Ако је претпразништво или попразништво и свети са полијелејем, онда се певају само три васкрсне стихире, три стихире претпразништва или празника и четири стихире свецу који има полијелеј.
На свеноћном бденију никада нема више од десет стихира.
У периоду Посног и Цветног Триода уместо стихира дневном светом додају се стихире Триода којих је обично три или четири. Ако се у том периоду буде свети са полијелејем, онда му се додају три (или четири) стихире на рачун васкрсних стихира из Осмогласника.
При томе треба знати да васкрсне стихире из Осмогласника у периоду Цветног Триода нису уобичајеног гласа, него онога који је указан за дату недељу, а штампају се тамо где им је место у самом Триоду.
