Икосом (грч.οἶκος) су се називале поједине строфе великих старих кондака Романа Мелода, Сергија, Анастасија и других црквених песника који су стварали у VI и VII веку, пре него што је почела да цвета канонска поезија. За икосе, као и за кондаке, нема много података. Они ће по свој прилици бити остаци, строфе првобитних великих кондака, који су уступили пред канонима, а које су се сачувале као сведок старог песништва које је каноном потиснуто. Обе песме, и кондак и икос, следују шестој песми канона, чак и имају једну исту тему (прослављање светитеља или догађаја, само што је то у икосу опширније). Назив οἶκος значи кућица, соба, ћелија. И на сирском и јеврејском језику, речју која значи „кућа“ означава се строфа песме.