Катакомбе су тајна састајалишта у којима су се рани хришћани у доба гоњења састајали ради вршења Литургије. Хришћани су се најчешће сабирали на гробљима, будући да су она у римско време била заштићена од ометања и рушења. Катакомбе су, заправо, подземна гробља названа тако у средњем веку по гробљу у Риму код цркве S. Sebastiano ad catacombas. У разним крајевима Римског царства, хришћанске катакомбе су почеле настајати већ у I веку, а њихов се број нагло увећао у II и III веку. Највише их има у Риму – откривене су четрдесет две. Најпознатије су римске катакомбе: Свети Севастијан, Присцила, Домицила, Свети Калист, Луцина, Вибија, Света Агнеза, Светих Петра и Марцелина и др. Остаци катакомби налазе се у Јерусалиму, Александрији, Палмири (Сирија), Киренаици (источни део Либије). Више катакомби има на Сицилији, од којих је најзначајнија она у Сиракузи. Познате су и напуљске катакомбе – Јануаријева и Сан Ђенаро.
Катакомбе су у почетку имале и надземне просторије. Улаз је водио у двориште – atrium, обухваћено тремовима, уоквирено стубовима, и у њему се налазила вода за ритуално прање руку. Одатле се улазило у велику дворану triclinium, у којој су одржавани молитвени скупови и заједнички обеди, свакако и хришћанске агапе – вечере хришћанске љубави – и приношене евхаристијске жртве. У време гоњења хришћана порушене су ове надземне просторије, а улази у подземне ходнике су сакривани. На неким местима ходници су под земљом грађени у неколико спратова, једни изнад других. Нормална ширина галерије је 0,80m до 1m, али су на многим местима оне прошириване у мале просторије назване cubicula. У њима су постављени олтари а зидови су живописани, па су тако претваране у крипте и мале капеле. Мученици за веру и угледнији хришћани сахрањивани су у вертикално усеченим гробницама у зидовима капела, или у проширењима ходника која су одозго засведена полукалотом (полулоптом) и називају се arcosolia. Обични хришћани сахрањивани су у хоризонтално усеченим дугуљастим четвороугаоним удубљењима у зидовима ходника – loculi. Такви гробови су постављани један изнад другог, са малим међусобним растојањем. У V веку престао је обичај сахрањивања у подземним гробовима и, после преношења моштију мученика у цркве, катакомбе су у VIII веку напуштене и заборављене.
У катакомбама су нађене најстарије представе хришћанске уметности – символичко сликарство – представе рибе, Доброг пастира, Јагњета, Oрфеја – символи Исуса Христа, али и старозаветни и новозаветни призори. Фреске из катакомби Домициле и Светог Калиста, настале у III веку, могу се сматрати почетком хришћанске уметности.