Оглашење, поука у вери, веронаука, поучавање у вери кандидата за крштење. Словенски изрази „огласити“, „оглашени“ и „оглашење“, преведенице су грчких речи „катихо“, „катихуменос“, и „катихисис“, које значе „учинити да одјекује у ушима, поучавати (живим гласом), држати веронауку“, односно „онај кога поучавају“, и „поучавање вери, веронаука, катихеза“.
Према одлуци Светог Синода СПЦ, прописана је обавезна катихизација одраслих кандидата за крштење, у оквиру сваке парохије. Скраћени облици катихизације или њено одлагање за после крштења, као у случају крштења мале деце, недопустиви су, и могу се оправдати само у ванредним околностима.
Крштењу претходи систематска катихизација, која је у раној Цркви трајала пуне три године. Катихумен је упознавао веру и етос Цркве кроз систематско поучавање у вери, присуствовање црквеним сабрањима на којима је слушао Јеванђеље, Апостол и проповед, а напуштао сабрање после специјалних јектенија и молитве за катихумене. На специјалним сабрањима којима су присуствовали катихумени читани су егзорцизми. Пред крај катихизације, они који су били спремни за крштење уписивали су се у ред просвећених. Њима је вршена систематичнија катихизација и за њих су узношене специјалне молитве. Налазимо их у Литургијaма Пређеосвећених Дарова од среде четврте недеље Велике Четрдесетнице. На Велики петак, патријарх или локални епископ вршио је проверу оних који треба да се крсте. Ова процедура је била неопходна и за катихумене и за Цркву. Циљ је био да кандидати за крштење упознају хришћанску веру и да јој приђу, пошто је слободно изаберу. Црква је, с друге стране, имала за циљ да стекне свесне чланове који неће бити покретани било некаквим скривеним побудама, било пролазним ентузијазмом.
После крштења новокрштени се посвећују у свето богослужење кроз такозване „мистагошке катихезе“. Примере таквих мистагошких катихеза, као и преткрштењских катихеза, имамо у светоотачком предању (Св. Кирило Јерусалимски, Јован Златоусти, Амвросије Милански…).