Мантија, раса (грч. ῥάσον, εξώρασον) – горња небогослужбена одећа свештенства и монаштва; одећа која се стално носи радним и празничним данима; одећа која покрива читаво тело осим главе, све до чланака. Када се говори о мантији, разликују се две одеће – горња и доња. У традицији монашког свештенства задржана је стара терминологија – раса и подрасник, а мирско свештенство већ одавно користи изразе горња и доња мантија. Доња мантија је обично од лакшег материјала, црне боје и облачи се преко кошуље и панталона, а горња преко ње, али у званичним и парадним приликама.
Својим слободним ширењем она као да изображава крила анђела, због чега се некада зове „анђелска одежда“. Обухватајући читаво тело, мантија символизује свепокривајућу силу Божију, а такође и строгост, побожност и смирење. Приликом обављања богослужења, клирици су дужни да носе мантију (Законоправило, 18. правило Св. Никифора).
У Цркви постоји неколико стилова кројења мантија. Руски стил је на преклоп са једном дугметом са стране за закопчавање. Мантија српског стила се облачи преко главе и има дугмад са предње стране до врата. Грчка мантија је на преклоп, али има конопац око струка који служи за закопчавање.