Мартиријуми (од грч. μαρτύρια) су мање цркве на гробовима мученика, подигнуте у њихову част, чији су они били патрони (мученик на грчком је μάρτυς , а дословно значење је сведок – мученици су сведоци вере). Мартиријуми су били најраније цркве, подизане су на гробљима (будући да су гробља у римско доба била заштићена места). Гроб мученика служио је као света трпеза на којој вршена Евхаристија. Одатле потиче и обичај да се свете мошти полажу у престо новоосвећеног храма, као и у антиминс, без кога не може да се служи Божанствена Литургија. Цркве подигнуте у спомен апостола називане су ἀποστολεῖον, а у част пророка – προφητεῖον.