Света тајна миропомазања (грч. μύρον, χρίσμα; лат. unctio) је Света тајна живота. Она следује Светој тајни крштења, њоме се новокрштени „производи“ у хришћанина. Миропомазањем новокрштени прима дар Духа Светога, који га чини живим (удом) чланом Цркве. Тим даром човек се уводи у живот Духа Светога и производи у грађанина Царства Божијега. Дух Свети је „Давалац живота“ тј. извор новог божанског живота који човек задобија у Христу. Ако је крштење учешће у смрти и васкрсењу Христовом, онда је миропомазање учешће у Светој Педесетници.
Миропомазање је Света тајна освећења и одуховљења. „Свет“ значи пре свега освећен, тј. посвећен Богу. У Светој тајни миропомазања дарује нам се благодат која нам помаже у настојању да читав наш живот постане одуховљен, испуњен Духом Светим.
У Светој тајни миропомазања, свештеник помазује новокрштеног светим миром, правећи му знак крста на челу, очним капцима, ноздрвама, уснама, ушима, грудима, рукама и ногама. Потом се врши опход око крстионице уз певање песме Ви који се у Христа крстисте у Христа се обукосте. На крају се врши пострижење власи, као знак самоприношења новокрштеног на жртву Господу.
У Цркви постоји тенденција обнове древне праксе крштења и миропомазања у Литургији. На тај начин, Светој тајни миропомазања следује Света тајна Евхаристије.
Миропомазање се данас врши у наставку крштења. У старини, вршено је на Светој Литургији у осми дан после крштења. У почетку се низвођење Духа Светог после крштења обављало полагањем руку. Касније је полагање руку било замењено помазивањем светим миром. Помазивање уљем одувек је било слика човековог посвећивања и одашиљања на служење. Сам Христос је „Помазаник“ (реч „Христос“ на грчком значи „помазаник“).