Последњи дан попразништва назива се оданије празника. Он се од осталих дана попразништва разликује свечанијом службом и тиме што се тога дана поје велики део песама које се чују на сам дан празника. Међутим, служба нема онај степен свечаности који је својствен самом празнику (на пример, није одређено свеноћно бденије, на вечерњу нема вечерњег входа ни паримија, на јутрењу нема полијелеја, не чита се празнично Јеванђеље и друго).