Други део полијелеја је величаније, величање с изaбраним стиховима псалама. Оно се поје у случају празника Господњег, Богородичног или светих. На бденијима уочи великих празника и у част светих, на почетку певања полијелеја на средину храма износи се икона празника или светога и полаже се на налоњ, да би се по окончању полијелеја пред њом певало величаније празнику или светоме са изабраним псалмом. Ова величанија са изабраним псалмима такође се налазе на крају Псалтира, у Ирмологиону и у Служебнику. Величаније први пут обично певају свештенослужитељи, а затим свака певница по реду пева по један стих изабраног псалма и после сваког стиха понавља величаније. На крају се пева Слава и ниње, Алилуја три пута, Слава Теби Боже, и последњи пут величаније опет певају свештенослужитељи. За време величања врши се кађење храма. На недељном свеноћном бденију величања може и да не буде, оно се поје само у оном случају ако на недељу пада празник, за којег је одређено да се служи свеноћно бденије или јутрење са полијелејем.