У сусрет Богомладенцу (четврти део)

Носиш лик Адамов, а лик Божији јеси савршен, и хоћеш да будеш држан на рукама, ти који твојим рукама држиш сву силу, Пречиста и Свенепрочна казивајући говораше: како тебе да повијем у пелене као Детенце? Како да те својим грудима храним? Како твоме надразумном унижењу да се начудим? Како тебе својим Сином да назовем, а твоја сам сада слушкиња?! Певам и благосиљам тебе који дарујеш целом свету велику милост. (Прва стихира на Господи возвах, навечерје Рождества)

Гледајући Свенепорочна Детенце из ње оваплоћено, уједно и предвечнога Бога, рукама га држећи и често целивајући, радости испуњена говораше њему: Боже вишњи и Царе невидиви, не могу да разумем како да те гледам и да разумем тајну твога неизмерног снисхођења? Како може пећина малена да смести у себе, тебе новорођенога? Ти девство ниси уклонио, него си утробу материнску као и пре рађања сачувао, и дајеш велику милост. (Друга стихира на Господи возвах, навечерје Рождества)

Припремајући се за празник Рождества Господа нашег Исуса Христа, мисионарски портал „Кинонија“ у сусрет најрадоснијем празнику који Свети Јован Златоуст назива „мајком свих празника“, посетиоцима сајта доноси серијал одабраних химнографских текстова у којима се велича Спаситељево Оваплоћење.