Храм Светог Покрова Богородице у Бабином Мосту један је од важних православних храмова на Косову и Метохији, смештен у срцу Косовског поморавља, са богатом традицијом и великим значајем за локално српско становништво.
Историја
Црква се налази у селу Бабин Мост, које припада општини Обилић. Село је смештено у непосредној близини ушћа реке Лаб у Ситницу, на историјском простору Косовске битке, релативно близу Газиместана. Овакав географски положај ставља село и његов храм у сам центар историјских дешавања овог краја. Име села Бабин Мост настало је према народном предању у време Косовске битке 1389. године, а постоји више варијанти његовог порекла. Најпознатија легенда каже да је уочи боја српска војска предвођена кнезом Лазаром морала да пређе преко набујале и мочварне реке Лаб. На том месту живела је једна племенита старица, баба, која је ратницима показала најсигурнији прелаз и помогла им да од грања и камена брзо саграде мост. У знак захвалности, грађевина и село поред ње понели су њено име. Друге варијанте овог предања говоре да је иста старица након битке на мосту превијала ране преживелим борцима или преко реке преносила кости погинулих косовских јунака до места где су сахрањени. А по неким траговима село се најпре звало Бабин Нос, па је касније названо Бабин Мост. Такође и изградња цркве има своју историју, која се меша с легендама и предањима. Према народном предању, првобитна црква или капела на овом месту подигнута је непосредно после Косовске битке (1389. године) у част погинулим српским ратницима и подигла ју је кнегиња Милица. На темељима старијег храма од којег је остао олтарски простор мештани су доградили данашњи храм 1927. године. Он је првобитно саграђен као спомен-црква са костурницом, у којој су сакупљене и сахрањене кости српских ратника страдалих у Косовском боју, чиме је храм добио меморијални карактер. А касније су у њој сахрањени и посмртни остаци српских ратника из Првог светског рата који су изгинули у близини. Године 1989. на обележавању 600 година од Косовског Боја мештани су поставили Кнежеву трпезу, јер се по предању на овом месту одиграла последња вечера кнеза Лазара, у народу позната као Кнежева вечера. Окренута је тако да гледа ка Газиместану, што заиста читавом предању даје нову димензију.
У новијој историји црква је више пута током 20. и почетком 21. века бивала оштећена и нападана, посебно током сукоба 1999. године и у годинама након тога, али су је мештани уз помоћ епархије успели сачувати и обновити. И данас се дешавају пљачке и скрнављења, јер је село мешовито и у таквом окружењу да су Срби мањина.
Архитектура
Црква је грађена у духу традиционалне српско-византијске архитектуре с почетка 20. века. Има једнобродну основу с куполом и звоником. На средини уздиже се купола са осмостраном тамбуром на којој се налазе уски лучни прозори. Кровни покривач је рађен у облику полуобличастих сводова (свод на две воде са заобљеним бочним деловима).
Грађена је од чврстог материјала (камена и цигле) на географски врло упечатљивом месту. Поглед пуца на равницу, на Косово поље и Газиместан, а пут до ње изгледа као већи успон (иако није) због непрегледних равница унаоколо.
Иконостас
Унутрашњост храма краси иконостас с иконама рађеним у карактеристичном стилу српског црквеног сликарства прве половине 20. века. Олтарски простор тј. преграда је испуњена иконама. Простор око двери подупрт је масивним, вертикално профилисаним стубовима са декоративним стопама и капителима прекривеним златном бојом. Иза Царских двери налази се плава завеса (катапетазма) с извезеним белим орнаменталним крстом у средини. Иконе су смештене у правоугаоне дрвене рамове са златним опшивом и постављене су у неколико хоризонталних редова. У горњем централном делу издваја се икона која приказује Тајну вечеру. Лево и десно од централне иконе, као и у реду испод, поређане су појединачне или групне представе светитеља, архијереја и празника. Иконе су осликане на плавој позадини са препознатљивим златним нимбовима (халоима) око глава светитеља.
Изнад царских двери су апостоли, а изнад њих представа Тајне вечере, док се с леве и десне стране налазе јеванђелисти. На врху су змијолике фигуре или аждаје (змајеви) и носе дубоку теолошку и библијску симболику. Оне су готово увек део шире композиције Великог крста (Распећа) и израђују се тако да излазе из подножја крста или га придржавају с леве и десне стране, у овом случају је на врху преграде икона Пресвете Богородице, највероватније празник Покрова Пресвете Богородице, којем је овај храм и посвећен.
Остале иконе у храму приказују велике празнике, Светог Покрова Пресвете Богородице, као и српске светитеље (Светог Саву, Светог цара Лазара и друге косовске мученике).
Престона икона је увек светитељ или празник којем је посвећен храм, али и празник који се празнује те недеље или тог дана. Поред ове иконе на посебном месту је и икона Пресвете Богородице Тројеручице, као и мноштво других икона, посебно везаних за кнеза Лазара и Видовдан. Оно што је посебно у овом храму јесте одежда Светог краља Милутина коју је старешини храма Покрова Пресвете Богородице у Бабином Мосту, протојереју Александру Нешпалићу, предао викар бугарксог патријарха епископ белоградчишки Поликарп. Одежда је дар из Софије предата приликом пресвлачења моштију светог краља и сада се чува у храму у Бабином Мосту на царском престолу. Овој реликвији се можете поклонити кад год уђете у храм, јер стоји на видљивом месту. Што се тиче фрескописа он је још увек у осликавању, плафон је осликан и део храма. Доминирају византијско плава, златна, али и јаче боје, које су одлика новијег фрескосликарства. Већ се назире колорит и одликује га мноштво јединствених представа без обзира на њихову праксу и устаљеност у другим храмовима.
Значај
Храм је централно место окупљања и духовни ослонац Срба у Бабином Мосту и околним селима. Као спомен-костурница, црква представља живи споменик Косовској бици и чувар историјског идентитета српског народа на Косову и Метохији. За време свих кризних времена локално становништво је самоорганизовано бдело над црквом како би спречило њено рушење или скрнављење.
Упркос свим изазовима у савременој историји, црква у Бабином Мосту је остала активна и представља симбол останка и опстанка српске заједнице у овом делу Косова.
Храм слави празник Покрова Пресвете Богородице (14. октобра), када се у Бабином Мосту традиционално окупљају гости и верници из читавог краја на литургији и народном сабору. Овај текст долази на претпразништво Покрова Пресвете Богородице, па ако вас пут нанесе на Космет, немојте заобићи Бабин Мост, нека вас Света литургија у овом храму окрепи.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“
Текст припада пројекту „Светиње Косова и Метохије“. Реч је о циклусу текстова посвећених знаменитим светињама Старе Србије о чијем историјском, културолошком и духовном значају сведочи наша сарадница са Косова и Метохије, Невена Милосављевић, мастер професор српске књижевности и језика.