У среду шесте недеље по Пасхи, богослужбено савршавамо оданије Празника над празницима – Свете Пасхе. Док већина празника има своје оданије осмог дана, Пасха – Празник над празницима, има своје оданије тридесет деветог дана. Четрдесети дан по Пасхи је празник Вазнесења Господњег, који означава крај Господњег физичког присуства на земљи.
Спаситељ нас не напуштам, Он је обећао да ће бити са нама увек, чак и до краја века (Мат. 20,28). Као што појимо у кондаку празника Вазнесења, „Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, не одвајајући се од оних који Те љубе, него остајући са њима и објављујући: Ја сам с вама и нико неће бити против вас.“ Слична мисао је изражена и у тропару Успења: „Уснувши, ниси оставила свет, Богородице.“
Сваки велики празник има своје оданије. Зашто?
Главни разлог је тај што нам Црква још једном пружа прилику да прославимо лепоту празника. Када видимо или доживимо нешто лепо, људска је природа да желимо да поново доживимо то искуство. На пример, када окусимо укусну храну, желимо да је поново једемо. Празници Христови и празници Пресвете Богородице су сладост за душу која буди жељу да се слави више од једном.
Такву сладост највише доживљавамо на празник Васкрсења Хрстова, који је, као што смо рекли, „Празник над празницима“. Четрдесет дана славимо победу Христовог Васкрсења, а оданије завршава ово славље на литургијском нивоу. Празник Васкрсења, међутим, наставља се са нама током целе године, посебно сваке недеље током Божанске литургије која је позната као „Мало Васкрсење“. Али не славимо само Васкрсење на свакој Божанској литургији, већ цео живот Христа, Богородице и светих.
Службе се данас славе баш као и на сам дан Васкрса. Свакодневна читања из Светог писма, наравно, разликоваће се. После отпуста на Литургији, пасхалне химне се више не поју. Молитва „Царе небески“ се не изговара нити поји до Педесетнице. Плаштаница или епитаф се узима са жртвеника (часне трпезе) и ставља на своје место. Иако је данас среда, дозвољена је риба, вино и уље. На овај дан су спојене три службе типика: празника Пасхе, недеље слепорођеног и предпразништва Вазнесења Господњег. Трећи, шести и девети час, као и антифони на Литургији, поју се према пасхалним службама. То је дан поста, али у Триоду постоји посебна препорука да „на трапези буде утеха браћи“: „Узимамо уље, рибу и вино, захваљујући Богу.“ Тако се верни опраштају од пасхалних химни до следеће године и враћају се (осим молитве „Царе небески“) редовним годишњим рубрикама за молитве.
Приредила редакција портала „Кинонија“