Кадионица (грч. θυμιατήρια) је сасуд, са поклопцем или без поклопца, који је причвршћен за ланце, са звончићима или без њих. Њоме се приноси кâд или се каде иконе, свети предмети и народ, током богослужења, светих Тајни и свештених радњи, литија, где и када је предвиђено типиком. Постоје и једноставније кадионице без ланаца (грч. κατσία или κατζία), које се, такође, према пропису, употребљавају за кађење на одређеним службама (на часовима, на царском делу јутрења, на полијелеју, итд), као и приликом појања Трисвете песме на светој Литургији. И на њој су причвршћени звончићи и служе као нека врста цимбала који прати појање. Првобитна употреба кадионице доводи се у везу са опелом и поменом, односно са поштовањем мртвих. Касније је употреба раширена и на освећење простора, испуњавање мирисом, и служи као знак поштовања које се указује личностима и светим предметима.