ПИШЕ: Проф. Александра Мијаиловић
„Господе, хиљаду година је пред Тобом као један дан и један дан као хиљаду година.“ Пред овом мишљу наука пада у сенку зато што не постоји објашњење како година и дан могу бити исто. За науку, то су јасно мерљиве јединице. У хришћанству ова мисао добија свој значај када са тка кроз однос Бога и човека. Јасно је да време има своју мерљивост, ипак само човек, служећи Господу потире и време и простор и постаје безпочетан и бескрајан*. Да је човеку могуће да поништи законе времена, простора и смртности сведок је Свети Сава. Прошло је 850 година од рођења Растка Немањића. Још свега 150 година и достигао је тај број хиљаду. Број који се у горенаведеној мисли и провлачи. Ипак, хиљаду година посташе као дан за Светог Саву који је вечан. Нама, који смо још увек овде, на земљи, у земаљским законима то представља јубијеј и повод да га прославимо. Међутим, он је свих ових 850 година Србима у срцу, у песмама, у школама и како преподобни отац Јустин Ћелијски каже „Када мислиш мисао чисту и свету знај – ствараш светосавску културу.“
Како се светосавска мисао чувала у нашој поезији кроз векове?
У народној књижевности, како у прози тако и у поезији, Свети Сава је представљен како и доликује овој величини. Као учитељ, као путовођа, као монах испосник, као лекар, као онај као право веру живи. Народна поезија је због васпитне улогу коју је имала у доба стварања Светог Саву подигла на пиједестал и дала му улогу онога ко саветује наш народ у најтежим временима. У народној песми „Свети Сава пише своме роду“ каже народни певач:
„Оће тешка наступит времена,/ На тебе ће сила ударити/ Ни крштена нити причешћена/
Од Азије, свег људства матере,/Царство твоје хоће да разоре/ И по своју да окрену руку,/
Разориће цркве, манастире/ А поклаће духовне пастире/ Света звона хоће поломити“.
У даљем текста Свети Сава даје савет своме народу за који је на молитви био „Но послушај мој србински роде,/ Дико људска од дивне слободе,/ Кад удари сила од Азије/ нек те нађе сложна и љубавна/ Па је твоја тад победа славна.“
Свети Сава је у овој народној песми представљен као онај ко се за свој народ моли, ко свој народ упозорава на страшна искушења која долазе, ко даје савет како да поступају, па и закључује како ће им бити ако га не послушају „А ако ме нећеш послушати/ Ти се грдно хоћеш покајати“. У песми је Свети Сава представњен као неко ко над својим народом бди. Локалитет песме је јасан, на почетку се наводи да Свети Сава „Књигу пише у Хилендару“. Уколико проверимо време дешавања то је време када ће Срби бити нападнути од стране Турака. Из овога можемо закључити да је реч о времену када се Свети Сава представио Господу. Ипак, народни певач бира да о Светом Сави говори као некоме ко је са Србима, и након смрти, као да се Свети Сава није упокојио, већ је жив. Народни певач на крају песме поручује: „Срби нијесу Саву послушали/ Па се стече како светац рече.“ Много је песама испевано о Светом Сави и његовим добрим делима. Већина песама носи наслов „Свети Сава“ а неке од најпознатијих су „Збор зборила господа ришћанска“ где он указује на славне манастире које је подигао његов отац Свети Симеон. У песми „Женидба месечева“ народни певач користи стихове да у њих утка светитеље који су тако славни на небесима да их звезда Даница и Месец узимају за кума, прикумка, старог свата и девера. Разни су начини на које је народни певач славио кроз овекове овог славном светитеља.
Како се светосавска мисао чувала у нашој ауторској поезији кроз векове?
Навешћемо извесне писце и њихове песме у којима су кроз различите епохе и поетике прослављали овог светитеља. Неки од писаца су Јован Јовановић Змај, Војислав Илић, Светолик Р. Милосављевић, Десанка Максимовић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Алекса Шантић, Момир Војводић, Матија Бећковић, Васко Попа, Стеван Лазић… И у славу Бога, до ове хиљадите године биће их још.
Ауторска књижевност највише је изнедрила песама које говоре баш о оном моменту у коме је „један дан као хиљаду година“. Који је то дан који успе да завреди као хиљаду година? У животу Светог Саве то је онај дан када је напустио царски двор и кренуо пут Свете Горе. Тај дан има значајну вредност, тај дан јесте исечак вечности и то захваљујући човеку и његовој одлуци да послужи Господу.
Међу првима овај догађај описао је Јован Јовановић Змај у песми „Свети Сава“ и то је једна од песама која представља истинско повезивање родитеља (наравно, уколико спадају у оне генерације које су јавно исповедале веру и слободно прослављале Светог Саву) и деце на прославама Савиног дана. У моменту када се стихови песме „Престо га је чеко – он га није хтео; Он је нешто више духом заволео…“ чују са позорнице, ти стихови се могу видети на уснама родитеља.
Десанка Максимовић је у песми „Савин монолог“ у стихове сместила овај пресудан дан у животу Растка Немањића у складу са својом поетиком писања „А ја ћу већ бити далеко од родних села,/ на домаку светогорских тихих манастира,/ клечаћу већ крај манастирског прага бела/ пун молитве и мира.“
Љубомир Симовић, своју песму посвећену Светом Сави и назива према том мотиву „Одлазак Растка Немањића на Свету Гору“ а први стих гласи „За трпезом пуном вина и ракије,/ и меса које устрелише и клаше,/ он осети да није жедан да пије,/ из златне, него из дрвене чаше;/ на Ибру, од мећаве скоро ослепео,/ он осети да га, промрзлог до кости,/ неће огрејати ватра већ пепео,/ и да не спасава крзно него кострет“.
Васко Попа, невероватни зналац Српског рјечника и народне књижевности, славио је лик Светог Саве на себи својствен начин. Попа је успео да обједини народну књижевност па у песми „Путовање Светог Саве“ Попа истиче да Растко „Штапом пред собом/ Мрак на четворо сече“(тиме формирајући крст) и „Пере шапе својим вуковима“(Вук је, у словенској митологији, животиња која има највише почасти, доводи се у директу везу са боговима). Уколико тражимо како је Попа описао мотив одласка са царског двора он је описан у песми „Живот Светог Саве“ обједињује његову славу у народу али и његово стремљење ка вечности. „Гладан и жедан светости/ Напустио је земљу/ И своје и себе/ Ступио је у службу крилате господе“… „Потрошио је све своје године,/ Зарадио змијоглави штап“ … „Живи без година без смрти/ Окружен својим вуковима“.
Ауторска песма која је добила и своју мелодију, те стога, не чуди што је многи знају речи ове песме, свакако је песме Војислава Илића, и она носи наслов „Свети Сава“ премда би се сви сложили да је реч о песму која носи наслов по првом стиху који гласи „Ко удара тако позно у дубини ноћног мира“.
Како су светитеља представили писци из духовних редова?
Причу о вечном Светом Сави, од чијег рођења је прошло 850 година свакако су овековечили Теодосије Хиландарац, Доментијан, Непознати Милешевац, Силуан али и владика Николај Жички и Охридски. Силуан у својој песми „Стихови синаксара Светога Саве“ указује нам да је Сава „Слави одбегнув славу пронађе, Саво,/ тамо одакле слава јави се роду.“ Доментијан (писац житија Светога Саве) у песми „Реч о светлости“ поручује своме роду „Похитајте, браћо,/ и с љубављу сачувајте заповести моје/ да рајских радости истинити наследници будемо/ и достојни славе небесне светлост/ и коју нам доликује у Господа молити.“.
Свети Сава је онај који је успео да буде „Пророк у свом селу“ он је тај чија слава не јењава. Проћи ће и хиљаду и две и три хиљаде година али његова слава неће проћи јер је он у Господу вечан. Најмилије речи у форми песме упутио је Свети владика Николај. Његова песма „Државотворац“ завршава се стихом:
„Многи цари бише у српскоме роду,/ Трудише се много за народ Немањин/ И посташе славни по доброме плоду;/ труд је био њихов, а благослов Савин;/ Свак по једну круну понесе на глави/ Но све круне царске припадају – Сави.“
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
