На ово питање одговор ће понудити све науке, свака са свог познања стања у свету и о сваком преокрету, када до њега дође.
Данас, више него икада – тако волимо да кажемо ми који сада то икада живимо – стратегије и платформе се нуде где можемо бити чланови, приступници, полазници, послушници, слушаоци, гледаоци, саучесници и још много тога. Мало је теже бити посматрач света и века, јер припадност је обавезна друштвена норма и пожељан облик здруживања, чини ми се и задуживања, али не могу да разазнам чиме (све) још реверс на живот дају, гарантују… или просто сви трагају, трагамо где и коме се та потврда – реверс враћа.
Тек уводно питање, а увек ми се учини да је заправо и закључак, јер нема више питања која се пуштају у етар, а ви стрпљиво чекате живот у ономе чему/коме сте изабрали да вам се врати као одговор, договор који не обавезује познатим законима, већ одвезује од сваког.
Овај текст је посвећен Заједници коју смо успели да одржимо и на платформи коју неко назива небо, а нама је тек купола испод које може да се склони од метеора и других киша. Портал „Кинонија“ и уредништво, када нас је окупило око Речи и позвало да наглас мислимо, тачно пре годину дана, верујем да је имало у виду трајање, али и стрепњу да све одговорно функционише и да сви имају исти простор слободе да кажу, укажу, изговоре, поставе питање или ћуте одређени период, ако је по вољи.
Пуно портала данас окупља писце и читаоце на различите теме. Мени је овај свет понудио дневни катихизис и месечник догађаја који јесте Црква. И ако помињемо сви све – једни друге у Литургији, ово је био начин да неког упознам први пут – службу, речи, правила, поезију, технике цртања, света места, актуелне књиге и увек актуелног за Бога – човека од пута.
Портал „Кинонија“ ради годину дана и успео је под своју куполу да обједини рубрике:
Интервјуе, Писану реч, Живу реч, актуелне информације о празницима, светоотачке поуке. Рубрика Из пера уредника читала се као уводник у текстове месеца и догађаја. Текстови су нанизани од богословских, литургијских, историјских и пратили су календар Цркве са појашњењима која су драгоцена за људе из Цркве и све оне који желе да чују, истражују, путују у вери са извесном, али не задатом мапом, већ слободом коју као одговорност носимо и ми који смо прихватили рад на порталу и сви који читају, а позив је да све и увек тумачимо у Заједници и да све заједно томе и служи. Не као појединачно надимање умећима и вештинама, говорничким, списатељским или каквим трећим моћним талентом.
Списак аутора је већи од ових папира на којима покушавам да скицирам годину дана заједничког дела и рада. Прегледне и богатије информације ћете наћи на унапређеној, баш у сусрет годишњици рада портала „Кинонија“, страници о ауторима, а упознавање са њиховим радом одвешће вас до многих других радова које објављују као засебне публикације, научне радове, истраживачке текстове и запажене беседе.
Моје писање за овај портал је путовало од Светог Саве, теологије филма, представљања изложби, екотеологије и враћало се у сигурну луку о Богу од Речи.
Професори, епископи, монаси, јеромонаси, ђакони, научни радници, вероучитељи, учитељи јесу учинили ову годину посебним календаром од Речи и надам се да ћемо имати прилику да издвојене радове објединимо у публикацију која би остала као сведок времена у коме је свака заједница доведена у питање, времена у коме се тражи начин да свако своју заједницу као бољу, паметнију, умешнију успостави – ето, једна је несавршена успела да се окупи око Савршеног Бога од Речи.
Зато пишемо и када заћути све, или је прегласно много тога. Пишемо да разумемо тек у заједничком читању јесмо ли још увек Заједница.
Ако ко мисли да је лако, нека проба годину (бар) да моли заједно са многима и никог не изостави, заборави, стави испред себе или само просто добронамерно чује.
Ми смо овако успели – увек најбоље чекамо.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
Текст припада посебном серијалу који је посвећен првој годишњици мисионарског деловања портала „Кинонија“.