ПИШЕ: Иконописац Тијана Стаменовић
Бог је створио човека по сопственој икони – слици, образу. Иако у Старом Завету постоје наговештаји о икони, свакако није била уобичајена употреба икона у пуном смислу те речи, јер је било немогуће изобразити подобије невидљивог, бестелесног и неизобразивог Бога. Прве нерукотворене иконе добијамо за време земаљског живота Господа Исуса Христа. Реч је о Христовом нерукотвореном образу и о тзв. Вероникином убрусу.
Прича о Нерукотвореном лику Господа Христа према предању везана је за период Христове земаљске проповеди и едеског цара Авгара чије је тело било покривено губом. Он је чувши за великог исцелитеља Господа Исуса Христа, послао у Палестину живописца Ананију са задатком да наслика лик Христов уколико Он не буде могао лично да дође да га исцели. Како му се приближавало страдање, због немогућности да оде у Едесу, Господ је узео убрус, обрисао Своје пресвето Лице и на њему се изобразио Његов најсветији лик. Господ је убрус предао Ананији уз поруку да ће се цар едески од њега исцелити, али да ће потпуно исцељење наступити тек после Тајне крштења.
Вероникин убрус доводи се у везу са тренутком Христовог страдања. Према предању, Вероника је жена која је обрисала Христово крваво и знојаво лице пешкиром док је пролазио улицом страдања, носећи Крст на којем ће бити разапет. У том тренутку се на убрусу појавио Његов најсветији лик. Данас је то место познато као шеста станица via dolorose или место где се налазила Вероникина кућа у Јерусалиму.
Поред нерукотворених икона, у историји црквене уметности се много више пажње посвећивало проучавању рукотворених икона које су поставиле темељ свим осталим живописцима. Познато је да је први иконописац био Свети апостол и јеванђелист Лука и управо је он поставио иконографски модел по којем ће се касније сликати. Он је први насликао икону Пресвете Богородице и добио благослов Богомајке када јој је исту показао.
„Када је твоја икона први пут од јеванђелиста била
насликана да би је препознала и пренела јој силу…Ти си била уста и глас иконе…и
влашћу своје личности рекла: Моја сила и моја крепост су са овом иконом. И, заиста,
верујемо да си Ти, наша Заступница, то казала и да си кроз ову икону са нама…”
Верује се да је прву јерусалимску икону Богомајке која у наручју држи Богомладенца и указује ка Њему као ка путу спасења, насликао Свети Лука. Она је припадала типу Одигитрије. Од најпознатијих икона које се сматрају делом Светог Луке су иконе Пресвете Богородице са следећим епитетима: Јерусалимска, Владимирска, Кикоска (Милостива), Тедоровска, Иверска…
Према неким писаним изворима, Светом апостолу Луки се приписује да је насликао више од 600 икона, док се 72 иконе сматрају заиста његовим радом. Свети Лука је први насликао и икону Светих апостола Петра и Павла. Занимљива је чињеница да се у Београду у 14. веку налазила чудотворна икона Пресвете Богородице тзв. Београдске пред којом се поклонила краљица Симонида. О овој икони се и у неким страним изворима из 15. века помиње да је била дело апостола Луке. Она се налазила у Београду у Митрополији за време Деспотовине, да би после смрти Деспота Стефана Лазаревића највероватније била пренета у Цариград.
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Лекције из иконописа“, који уређује наша стална сарадница иконописац Тијана Стаменовић. Следећи текст, који ће на нашем порталу бити објављен у петак 6. децембра 2024. године, носи наслов „Лик иконописца кроз савете монахиње Јулијане и Дионисија из Фурне“.
