Живимо у времену у коме, као никада пре, са лакоћом долазимо до информација и са најудаљенијих крајева света. Потребно је само неколико покрета и пред нама се смењује безброј наслова, фотографија и видео снимака, дан почиње и завршава се екраном. А ипак, окружени хиљдама људи у дигиталном свету лако се осетимо усамљено, што смо умреженији постајемо удаљенији од ближњих. Нажалост, млади су посебно изложени искушењима које са собом носе дигитални простори. Своје узоре често проналазе на друштвеним мрежама где се живот приказује вешто изрежираним кадровима, заснованим на привиду, далеким од стварности. Мерило идеала постали су бројеви пратилаца и прегледа, а вредности које се промовишу неодрживе су и неретко штетне. Иза пажљиво уређених фотографија крије се бол отуђености и неразумевања. Свакодневно суочени са застрашујућим вестима о поделама и несрећама, многи су постали равнодушни према туђој боли. Осећања празнине и усамљености постају свакодневица, одјек вапаја за суштинским испуњењем све је гласнији. Неопходно је да на тренутак застанемо и опоменемо се речи Светог апостола Павла „Све ми је дозвољено, али ми није све на корист“ (1 Кор 6,12).
Шта је то што нас неприметно удаљава од Истине, а шта нас ка њој води? Данас без тешкоћа долазимо до информација, али речи које теше, лече и укрепљују све је теже пронаћи. Ипак, постоје места која пажњу не задобијају сензационалистичким насловима већ искреношћу, која нуде простор за промишљање и духовно узрастање уместо пролазне забаве. Безмало већ пуну деценију сабирајући нас у јеванђелским врлинама, показујући да дигитални простори могу бити средство изградње заједнице и сведочења вере, портал „Ризница“ је тихо уточиште младих у бури бесмисла. Садржај портала, годинама пажљиво биран, није усмерен ка пролазном и новом. Изнова нас подсећа на вредности које не старе и упућује ка Ономе који је исти јуче, данас и у векове. Кроз разговоре са духовницима, житија светих, приче о светињама, историји и култури, портал „Ризница“ сабира духовно благо нашег народа и читаоцима пружа прилику да се упознају са коренима из којих су поникли. Посебна вредност „Ризнице“ крије се у вештини уредништва да свештено предање наше свете Цркве приближи савременом читаоцу на разумљив и ненаметљив начин. За читаоце портала није важно да ли тек упознају православну веру или годинама читају светоотачку литературу, свако може да пронађе нешто за себе.
Захваљујући „Ризници“ имала сам прилику да се боље упознам са животима светих отаца наше Цркве, чије поуке и данас дају одговоре на питања савременог човека, а кроз текстове о богослужењима, црквеним песмама и химнама, откривала сам богато богослужбено предање. Посебно ми се допада што је на једном месту сабран живот православне Цркве у целости. Вести из помесних цркава подсећају нас да, иако живимо у различитим крајевима света и говоримо различитим језицима, припадамо истој заједници. Текстови на енглеском језику, према мом мишљењу, од изузетног су значаја. Они нису само преводи већ сведочанство да духовно богатство наше Цркве може да допре и до људи далеко од нашег говорног подручја. У времену када се информације шире брже него икада пре, важно је и да православно предање буде доступно онима који искрено траже истину, без обзира на то којим језиком говоре. Док бројни садржаји дигиталног простора нестају брзином којом су настали, портал „Ризница“ остаје и опстаје као путоказ за све оне који трагају за смислом, духовним укрепљењем и Истином.
Кроз векове, Црква је тражила начин да поруку Јеванђеља пренесе до срца људи. Свака епоха носила је нова средства али и нове изазове. Време у коме живимо није изузетак. Често слушамо упозорења о штетном утицају друштвених мрежа и савремених технологија, али они нису нужно непријатељи човека. Господње речи „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова“ (Мт. 10,27) данас добијају ново значење. Простор у коме се окупљамо више није само градски трг или храмовна порта. Он се преселио и на екране наших телефона и рачунара. Данас су видици много шири него што су некада били, а кровови су често дигитални простори у којима проводимо велики део свакодневице. Они могу постати место на којем ће човек први пут чути реч која ће га охрабрити, подстаћи на преиспитивање или га вратити животу Цркве. Садржаји које свакодневно гледамо неприметно обликују наше мисли, жеље и поглед на свет. Да ли ћемо време утрошити на пролазно или вечно, зависи од нас самих. Таленти који су нам дати, нису нам дати да бисмо их закопали. Време које нам је даровано умножимо на корист ближњих и научимо да мудро користимо средства која су нам свакодневно доступна.
Ко може знати у ком ће тренутку Господ дотаћи човеково срце? За некога ће то бити сусрет са духовником, за другога тишина манастирске порте, а за некога управо једна фотографија, видео снимак или текст на који је сасвим случајно наишао. Зато не дозволимо да нам време протекне у пролазним садржајима који нас заокупљају само на тренутак, а иза себе остављају празнину. Једна реч, фотографија или један текст понекад су довољни да у срцу човека пробуде питања која ће га, корак по корак, одвести ка Господу.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“