Благовештенски храм у Дренови

ПИШЕ: Мср Невена Милосављевић

У селу Дренова, у општини Лепосавић, надомак Копаоника ушушкала се камена црква посвећена Благовестима, која по предању највероватније потиче с краја  XVI века, у време великих сеоба Срба. У раду ,,Иконопис цркве у Дренови код Лепосавића из друге половине 16. века” аутора Уроша И. Ђорђевића пратећи траг сликарске технике можемо то и потврдити, да њено постање датира с краја 16. века, у време обнове Пећке патријаршије (1557):  ,,Нема сачуваног ктиторског натписа, али се на основу сликарства може закључити да је подигнута у доба обнове Пећке патријаршије, крајем 16. века.” (Ђорђевић, 2021)
Припада Врачевској парохији, а службу за неколико великих празника служи свештеник из Лешка. Међу верницима распрострањено је мишљење да је црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, а за Петровдан служи се Литургија и одржава сабор, када се окупља велики број људи из овог краја, а посебно они који су се одселили, и које управо овај празник и ова црква дочекују као мајка, раширених руку. 

Као неко чији корени вуку из села Дренова, расла сам крај ове цркве и памтим њен изглед и пре обнове 2001. године и изградње звоника 2002. године. Мештани су је називали и ,,Крилом Светих апостола Петра и Павла“ и често сам размишљала о томе, ако је ова црква једно крило, онда негде мора постојати и друго, а онда и главна, ,,матична“ црква или манастир коме би та два крила припадала. Постоји предање да су се неко време у овој цркви скривале мошти Светог Петра Коришког, наравно, ниједно од ових предања није потврђено, већ се усменим путем преноси с колена на колено. Надам се да ће се у будућности открити тачно време изградње цркве, ктитор и њена судбина кроз векове, која одолева времену и освајачима.

Крајем XVII века, по изворима и причама староседелаца, црква је била оштећена и напуштена, да би поново била обновљена 2001. године, али деценијама пре обнове верни народ је палио свеће и поштовао ову светињу, верујући у њене исцелитељске моћи. Више сведочанстава молитвеног заступништва Богородице и светих апостола Петра и Павла може се чути и од самих мештана, који наводе да су се многи остварили као родитељи захваљујући молитвама у овој светињи, а неколико сведочанстава односи се на исцељење разних болести (случај жене која је устала из инвалидских колица), али и деце која су имала проблем с говором. То нам указује да је лепота ове светиње, пре свега, у њеној духовној компоненти која је краси, захваљујући Светом Духу и Господу, а тек потом због њене необичне архитектуре и минимализма, који је карактеристичан за цркве овог краја.  Камени кров, камени под и камени зидови, све је оно што данас можемо видети, међутим до 19. века кров је био покривен шиндром, па је због временских прилика велики број икона оштећен. 

Ако вас пут наведе у Лешак, мало насеље испод Копаоника, кроз које протиче река Ибар, поред божанствене природе, лепих, широких улица, срчаних људи, задивиће вас цркве и црквишта која се налазе у лештанским селима и засеоцима. Село Дренова се налази на 3 км од Лешка, а будући да село припада типу брдских села, пут од Лешка до Дренове је успонски, али пошто је асфалтиран врло брзо и лако се стиже до села. Ако бисмо се питали шта засеоке одваја од села, можемо се послужити примером Велике Британије, где заселак стекне право да се назива селом онда када сагради цркву. Том аналогијом, Дренова је прво село с те стране (леве стране низводно) Ибра, иако је више заселака и већих по броју становника и површини од Дренове. Када се ваш пут већ приведе крају, прилазећи цркви (која је на почетку села), ви се заправо пењете на узвишење, а потом низ степенице силазите до саме светиње. Мештани и добротвори из других крајева са својим парохијским свештеницима, који су се смењивали (Мирослав Попадић, Миломир Влашковић, Милан Јакић) уредили су ограду, капију, степенице, па у које год доба године да дођете у Дренову, имаћете прилику да уживате у лепоти околине и црквеног дворишта. Поглед који пуца на обронке Копаоника, долину Ибра и околна брда и села, зауставиће вас у жељи да сагледате панораму 360˚ око себе. У дворишту цркве налазе се споменици из 19. века, као и остаци споменика који су можда и од раније ту. Део их је узидан у камени зид крај звоника, а један из 1884. године потпуно је очуван са јасним датумом и именом покојника.

Мала врата цркве вас приморавају да погнете главу кад улазите, а неколико степеника да са скрушењем приђете средишту црквице и њеном олтару. Остајете задивљени призором пред вама, на царским дверима је представа Благовести, а камени под и сачуване розете подсећају на времешност цркве. Где год да погледате, у сваки камен и сваку икону, видите веру српског народа која је непоколебљива у сваком тешком времену. Било је много тешких времена за Србе, биће сигурно још тежих, али свака брига и посета  светињама увек ће давати снагу за трпљење или отпор. Пут до цркве, почев од Лешка до Дренове, ствара осећај да се бесконачно пењете ка самом Господу, и када дођете до цркве, тада силазите, спуштате се у својим страстима и греховима, отклањате све бриге и прекорачивши праг, већ сте у дому Господњем, схватајући да пут ка висинама захтева унизност у врлинама. Таква духовна вертикала оживотворена је цркви у Дренови, и свако кога пут буде навео ка њој доживеће је на свој начин, али се неће отети утиску тог силаска, где силазећи, сваким степеником, ви се уистину духовно пењете. 

Ако бисмо потражили вредност у каменим плочама или црепу од којих је сачињен кров, камену од кога је сазидана, поду и темељу у који је укамењена, иконостасу и иконама које су сачуване, не бисмо је могли сагледати. Иако је и она сама, као и иконостас из времена када је црква подигнута од велике вредности и важности за теологе и историчаре уметности, и проучавањем иконостаса може се сазнати доста и о времену у којем је настао и сликару – уметнику који га је израдио. Захваљујући Горану Илићу из Лешка, наставнику ликовне културе и истакнутом уметнику, многе иконе су ,,ретуширане“, освежене, а онима које су биле у веома лошем стању дат је нови живот и обновљена лепота. Међутим, највећу лепоту представљају верници који се окупљају на литијама, за Васкрс, за Бадње вече, Петровдан и друге празнике, а посебно они који живе у Дренови и често своје дане започињу молитвеним погледом к цркви, чишћењем и одржавањем цркве и црквеног дворишта. Посебно деци која се радују сваком уласку у светињу. 

Због своје необичне архитектуре данас је занимљива и свим путницима намерницима који су у потрази за природним лепотама и културним благом Косова и Метохије, а онима који још нису открили бисер на падинама планине Рогозне, топло препоручујем да обиђу ову светињу. Ако се отиснете на путовање и стигнете у Дренову, потражите неког од мештана, увек ће вас радо упутити како да откључате цркву, а Момчило Вукадиновић ће вам уз то радо причати о њеној историји, народним предањима и свим занимљивостима у вези са црквом. Будући да је ово село, као и сва села са малобројним становништвом које је остало, свако ће радо застати и попричати с вама, а народна предања о цркви и околини, позната су свакоме, то је косметска култура самоосвешћења – знати своје порекло, веру, историју. Много тога везано за цркву сам од своје мајке сазнала, и она је једна од тих које можете срести и много тога сазнати. 

На крају овог текста, који ће бити један у низу текстова о светињама на Косову и Метохији, замолићу вас, да пре него што обиђете друге државе и упознате њихову културу и традицију, обиђете и упознате своју земљу и своју културу! Почните од Косова и Метохије, и увек ћете се враћати. Обећавам!

*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага