На обали Мексичког залива, 80 километара од града Хјустона у америчкој савезној држави Тексас, налази се Галвестон, стациониран на истоименом острву. Ово некада насеље, а данас град од нешто више 50 000 становника, у српском народу је познат по цркви посвећеној светим цару Константину и Јелени.
Спољашњост ове грађевине не плијени нарочитом љепотом, јер, ми, махом навикнути на старост наших древих светиња, царских лаври и задужбина, љепоту налазимо у студеничком мермеру и фрескопису Грачанице и Дечана. Међутим, ова грађевина, смјештена преко пута старог гробља, позната је по томе што је преживјела један од најјачих урагана у историји Сједињених америчких држава. Тог, 8. септембра 1900. године, Галвестонски ураган однио је између 8 000 и 12 000 људи, и око 3 000 станбених јединица.
Олуја је цркву помјерила неколико метара, али не и уништила, док је Јеванђеље, даровано од руског цара Николаја II Романова остало нетакнуто. Управо је цар Николај даровао већину средстава за подизање ове цркве, још давне 1895. године. Занимљиво је то, да у Галвестон средином 19. вијека долазе српски исељеници из Боке, а касније из Херцеговине и осталих дијелова данашње Црне Горе. Због недостатка српске црквене организације у Галвестону, првобитну јурисдикцију над црквом имала је Руска православна црква, а њен оснивач и иницијатор саме градње је био Србин, римокатолик из Боке, Андрија Ерцеговић, чији земни остаци и данас почивају испод црквеног олтара. Он је, видивши потребу за градњом цркве, али и српске школе, а немајући да се обрати коме за допуштење и благослов, писао, заједно са осталим Србима, окупљеним у српску заједницу у Галвестону, Владици Николи у Сан Франциску, а Владика се, пак, заузео код руског Синода и представио иницијативу из Галвестона.
Цар Николај II не само да је слао донације за изградњу цркве, већ и иконе, као и Јеванђеље, али и свог личног васпитача из дјетињства, архимандрита Теоклита. Само четири године од изградње цркве и успостављање парохије у Галвестону, догодио се поменути незапамћени ураган. Остало је записано да се отац Теоклит молио са пархојанима унутар цркве све вријеме трајања урагана. Од јачине олује, црква је помјерена западно 30 стопа, али је црквена конструкција остала нетакнута.
Како је вријеме пролазило, број Срба у Галвестону се повећавао. Чланци у српским новинама свједоче да су Срби из овог градића одлазили као добровољци у Велики рат на страни савезника. Њихова љубав и пожртвованост преносила је са кољена на кољено историју и свједочила о вијековним братским везама српског и руског народа. Данас, унутрашњост ове цркве краси икона руског цара Николаја II Романова, светитеља и мученика, који је заједно са својом породицом убијен након Октобарске револуције 1917. године. Али, у цркви и данас стоји отворено и нетакнуто Јевнђеље, царски дар галвестонској цркви и свједок да су Божија дјела неуништива. Православни вјерници из Тексаса радо посјећују цркву у Галвестону, која је више од двије деценије под старјешинством протојереја-ставрофора, Срђана Веселиновића.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.