Серијал текстова о непознатим светињама Старе вароши почињемо текстом о Џафер махали и скривено капелици која осликава вјеру, истрајност и витештво локалног становништа да на разне начине и по цијену било које жртве очувају вјеру прађедовску.
На простору Старе вароши, у Подгорици је постојала капелица о којој се мало зна, а налазила се у дијелу вароши који је носио назив Џефер махала. У периоду након страшног Подгоричког покоља 1874. године (који завређује посебан осврт), када су разјарени Турци због убиства Јусуфа Крњића, управитеља затвора Јусовача, организовали свирепу освету, живот православног живља је постао неподношљив. Слобода кретања, рада, живљења је била испод сваког минимума. О слободи вјероисповијести је сувишно и говорити јер је она и прије тога била минимална. Одлазак у цркву Светог Георгија под Горицом је увијек био праћен жртвама, а у том периоду је била и затворена, тако да су се православни морали око нечега сабирати и кријепити. Око чега би се народ скупљао и куражио ако не око светиње и Божјега олтара, као што је чинио и вјековима уназад.
Наиме, на простору који је покривао дио од Сахат куле до Тећије (сада хотела Никић) налазила се махала под називом Џефер-махала, или како су је звали Цар-махала. На том простору живјела је мала, али јуначна група хришћана, мјесто гдје Турци нијесу смјели ни да привире, због сталних стражи и пријетњи. Као одговор на турски зулум током покоља, а и прије и послије њега, раја је на доњем дијелу двоспратне куће, направила капелицу са Часном трпезом, гдје су се окупљали, служили Службе и Богу се молили.
Важно је напоменути да је хришћанима током османлијске окупације, било забрањено да праве двоспратне куће, јер је то била привилегија беговског слоја, а хришћани су и ту морали да буду у подређеном положају, ниже ага и бегова, који су једини имали право и власт, чак и над свјежим ваздухом. Међутим, то није важило за становнике Цар-махале, који су без страха правили двоспратне куће и тиме пркосили Турцима који, иако су били моћни, нијесу смјели пркосити јуначним Подгоричанима
У кући богатих трговаца изграђеној 1630. године, у периоду социјализма је направљен ресторан Двор, а 31. јануара 2017. године либански ресторан Byblos. У доњем дијелу куће се налазила олтарска апсида гдје је служена Света Литургија, међутим, током разних реновирања Часна трпеза је склоњена. И ова кућа, као и низ кућа у Џафер махали су тестаментом остављене цркви Светог Георгија, али је након Другог свјетског рата тестамент проглашен неважећим. Данас, након поновног реновирања волт и апсида гдје је био олтар су сачувани, као и двије нише које су скоро идентичне као у подруму породице Ђечевић, само што овдје нема трагова фрескописа. Чак и послије процеса пјескарења на једној од ниша виде се вјековни трагови од пламена свијећа.
Џафер-махали и њеним становницима био је посвећен текст у Побједи и то у периоду када је пропаганда против цркве била у пуној снази. Аутор текста је М. Кажић који на почетку текста овако описује Цар-махалу:“ У њој је становала само раја и то онај њен најсвјеснији дио, који се кроз занатство и трговину уздигао и почео кришом да организује отпор насиљу.“
Након ослобођења од Турака 1879. године, на Савиндан, подгорички Срби су приложили цркви више кућа у том дијелу вароши, а на списку из 1886. године стоји између осталог и :“1. Кућа у Џефер-махали на два спрата, (стоји опис граница и димензије куће), двије куће под истим кровом(такође дате димензије и границе).
Сналажљивост, истрајност, непоколебљивост и витешки дух су неке особине које су красиле Подгоричане током робовања под Османлијама. Захваљујући таквом склопу, упркос постојећим околностима, успјели су да сачувају православну вјеру и традицију, а као што смо видјели и континуитет богослужбеног живота.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Трагом старих светиња“, који уређује наша стална сарадница мр Смиља Влаовић. Овај пројекат кроз занимљиве приче указује на значај великих светиња и реликвија, сведочећи о лепоти Православља на нашим благословеним просторима.