ПИШЕ: Катихета Бранислав Илић, уредник портала Кинонија
Светодуховска благодат излила се на нашу помесну Цркву и свеколику васељену, у недељу пред Воздвижење, 22. септембра 2024. лета Господњег, у тајни хиротоније најбогољубивијег архимандрита Пајсија (Ђерковића), за епископа богомчуване древне епископије диоклијске. Под сводовима заветног спомен-храма Светог Саве на Врачару, предстојатељу Српске Цркве саслуживало је двадесет и осам архијереја, педесет и пет пречасних презвитера и седморица часних ђакона.
Према речима молитава које предстојатељ произноси у Тајни хиротоније, црквена пуноћа се моли да Бог новог архијереја покаже светим и украшеним сваком честитошћу, да би био достојан да моли од Бога све што је за спасење народа који му буде поверен, да буде путовођа слепима, светлост оним у тами, васпитач неразумнима, учитељ младима, да буде светионик свету и да у овоме животу усавршава душе које му буду поверене. Текст молитава у Тајни архијерејске хиротоније указује и да се нови епископ Цркве Христове на ту узвишену службу поставља да служи свету Литургију на месту и по обличју Христовом, јер света Литургија је пројава Царства небеског овде са нама и међу нама.
Нама људима је савршена Светотројична љубав доступна искључиво кроз Богочовека Христа Који је као – Прворођени међу многом браћом, дошао да дарује им живот вечни (Јн 17, 2) и да га имају у изобиљу (Јн 10, 10). На Голготској горкој стени Он постаје Велики Архијереј и сведок љубави која је јача од смрти. То је јемство да није дошао да му служе него да служи (Мк 10, 47); да безостатним служењем „испуни Писмо и сваку правду“ (ср. Мт 3, 15) јер κένωσης Његов – Литургија је Коју Он служи и на којој Себе Приноси на жртву живу и свеобухватну за живот света. То је Христос Спаситељ, а Његова жива икона на земљи је епископ који на месту Божјем стоји, како учи Свети Игнатије Богоносац.
Новохиротонисани Епископ диоклијски г. Пајсије, иако по годинама млад, у архијерејску службу ступа имајући искуство монашког живота у општежићу. Као вредна пчела сакупљао је духовни мед и стицао високо образовање, почев од Цетињске богословије, Богословског факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, преко Беча, Санкт Петербурга и Лондона. На монашком постригу добио је име по Светом Пајсију Јањевцу, патријарху српском, тој светлој личности чији пример сваку христољубиву душу учи ревности, љубави и књигољубљу. Не заборавимо, Свети Пајсије је у личности архимандрита Василија (Јовановића), потоњег митрополита, а данас, Светог Василија Острошког, препознао достојног служитеља у архијерејском достојанству, а следујући тој истини, верујемо да су молитве овог богоугодника управиле и духовне кораке младог Пајсија архијереја диоклијског.
Новом архијереју додељена је древна титула коју су као викари митрополита црногорско-приморских, носили његови претходници, почев од Епископа Јована (Пурића), Епископа Кирила (Бојовића), до Епископа Методија (Остојића). Титула диоклијских архијереја указује на историјски континуитет и непрекинутост трајања ове древне епископије на просторима Светосавске зетске епархије, а данашње Митрополије црногорско-приморске. Пајсију, новом диоклијском архијереју, желимо да његово епископско служење буде плодоносно, да у свом бићу сачува Светодуховску благодат примљену у Тајни хиротоније, како би оснажен и просветљен Духом Светим обрађивао духовни Виноград Господњи.