СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ДАМЈАН ГРАХОВСКИ
Свештеномученик Свети Дамјан Граховски је рођен 19.фебруара 1912.године у Плавну, срез Kнин. Дамјан води порекло из угледне свештеничке породице Штрбац из Трнинић бријега код Дрвара. Његов деда, такође свештеномученик беше парох у Трнинић Бријегу. Турци су га 1875.године заједно са његовом породицом сасјекли на комаде да би његовим страдањем застрашили српске устанике на тромеђи за време босанско-херцеговачког устанка. На сву срећу, устаници су на време успели однети његовог најмлађег сина који је још увек био у колевци, те с њиме побећи у Далмацију тачније у Бенковац. Угледна српска породица Рњак из Бенковца прихватила је дечака, отхранила га и школовала. Kад је ступио у брак преселио се у Плавно надомак Kнина како би се приближио свом завичају. Ту у Плавну родио се и будући свештеномученик Дамјан који је добио име по деди свештенику Дамјану (старијем). Дамјан Штрбац (млађи) је завршио Богословију на Цетињу 1932. године. Две године после завршене Богословије оженио се Стојном, учитељицом из Мостара. Рукоположен је за ђакона 17. марта 1934. год, а за свештеника наредни дан 18. марта 1934. године у Шибенику. Службовао је у Жегару код Обровца, а затим у Босанском Грахову где га је затекао ИИ светски рат и окупација од стране Италије. Kрајем месеца маја 1941. године са територије окупираног Грахова повукла се италијанска војска коју су одмах замениле усташке јединице. Доласком усташа на граховско подручје завладао је страх и трепет од њихових погрома и злочина које су чинили над српским становништвом. Усташе су већ 14. јуна 1941. године почели да хапсе виђеније грађане из Грахова и околине. Међу њима су ухапсили и затворили свештеника Дамјана. У заточеништву Среског суда у Грахову је провео близу двадесет дана где су га сво време усташе немилосрдно мучиле. Након страдања у Грахову одвели су га у Kнин, а потом у Госпић где је примљен у сабирни логор за Јадовно под логорашким бројем 577. Из сабирног логора је одведен заједно са стотине мученика у логор смрти Јадовно у Велебиту. Пре него што су га усташки џелати зверски убили, живог су га одерали, а његово беживотно тело исекли на комаде и потом бацили у бездан јаме Јадовно. Овако је своју живу веру у Христа Господа мученички потврдио наш свештеник Дамјан Штрбац (млађи) те се тиме прибројао хиљадама и милионима мученика својих предака, по духу и телу. Мученичком смрћу пострада у четрдесетој години живота.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве 20. маја 2003. године, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа Хризостома бихаћко-петровачког, свештеник Дамјан Штрбац је убројан у сабор Светих свештеномученика Цркве Божије.