ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела. 4, 23–31)
У дане оне, када отпустише Апостоле, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старешине. А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим, да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди да буде. И сад, Господе, погледај на њихове претње, и дај слугама твојим да са сваком смелошћу говоре реч твоју, пружајући и ти руку своју на исцељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твојега Исуса. И пошто се они помолише Богу, затресе се место гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху реч Божију са смелошћу. А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко. И апостоли с великом силом даваху сведочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика беше на свима њима. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога, и полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утехе, Левит, родом са Кипра, имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 5, 24–30)
Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе.
ТУМАЧЕЊЕ
Кнезови ће се скупити против Господа…
Бог се јавља међу својим слугама (Пс. 2,2), тако што они пророкују и у исто време су неко ко себи угађа својим мислима. Ово кажу: Изговорене речи нека буду савршене, и онда ћемо се показти у њима. Они ће бити заједно у граду против детета Исуса од кога су помазани, и Ирод и Пилат, заједно са паганима и Јудејима… (Св. Јован Златоуст, Омилија 11 на Дела 4)
Не тражимо вољу Своју но вољу Оца који ме је послао…
Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом; него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек (Филип. 2, 6-7), и: Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог (Јн. 10, 18). Он говори да потврди своју равноправност (са Оцем). Он ништа не ради против Оца, и на тај начин исказује своју равноправност. Зато и кажемо да је немогуће Богу да уради нешто лоше, а не можемо ни да му припишемо било какву слабост… (Св. Јован Златоуст, Омилија 38 на 5. Јн. 3, 4)
Говорећи о истинском животу, Исус Христос у данашњем јеванђељу открива услове и средства прихватања овог живота – повиновање речима Спаситеља и вера у то да Га је ниспослао на земљу Бог Отац. Под оним ко Моју ријеч слуша, разуме се не онај који слуша телесним ушима, већ углавном онај који прима речи Христове срцем као божанску, безусловну истину.
У души верујућег човека догађа се неприметан преображај, духовно–морално оживљавање, или васкрсавање у нови живот и при томе живот вечни, јер уједињавање вером са Христом и јесте истински и блажени живот душе, док је отуђивање кроз неверје смрт душе.
И не долази на суд. Суду и осуђивању не подлежу верујући људи управо зато што они вером имају већ у своме духу живот вечни и прешли су овај живот непосредно од морално–духовне смрти, у којој су се налазили пре овога, до поверовавања у Господа Исуса Христа као Искупитеља; дакле, прешли су не подлежући осуди за неверовање, јер су поверовали. Тако и на Последњем суду верујући и показавши своју веру добрим делима, неће подлегати осуђивању, него ће васкрснути од привремене смрти у живот вечни, док ће се неверујући подвргнути осуди, то јест од привремене смрти ће прећи у живот вечни.
Долази час и већ је настао. Тј долази или се приближава за оне који су у аду, који су убрзо од сишавшег ка њима Христа чули речи благовести о потпуном искупљењу, о отвореном рају, о будућем васкрсењу за живот блажени и бесмртни. Час ове благовести је наступио већ за живеће на земљи од самог оног момента, када су људи чули проповед сишавшег с небеса Сина Божијег.
И даде му власт и да суди… – ево разлога због чега је Отац предао Сину не само власт да оживљује, већ и да савршава суд: зато што је Син Божији постао Син Човечији, примио на Себе људску природу – Њему је и постало природно да суди људима. Не чудите се, као да каже Христос, ово је Мени Отац предао – суд над људима. А Ја ћу вам рећи још и више – приближава се време када ће они у гробовима чути моју заповест, и они који су чинили добро изићи ће у васкрсење живота, а они који чинили зло – у васкрсење суда. Тако ће се завршити делатност Сина Божијег – Судије. У овом суду неће бити ни пристрасности, ни неправичности, суд ће бити такав, као суд Самог Бога Оца.