ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 271 – гл. 5, ст. 1-8)
Браћо, о временима и роковима није потребно да вам се пише; јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи. Јер када говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија, као бол на трудну жену, и неће избећи. Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај Дан затече као лопов. Јер сте ви сви синови светлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме. Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо трезни. Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају ноћу се опијају. А ми који смо синови дана будимо трезни и обучени у оклоп вере и љубави и с кацигом наде спасења.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 62 • Гл. 11, ст. 47-54 – гл. 12, ст. 1)
Рече Господ Јудејима који су му пришли: Тешко вама књижевници и фарисеји, што зидате гробнице пророцима, а ваши су их оци побили. Ви, дакле, сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробнице зидате. Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати; да се иште од рода овога крв свију пророка проливена од постања света, од крви Авељеве све до крви Захарије, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога. Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте. А док им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји жестоко да га нападају и да наваљују разним питањима, вребајући га и тражећи не би ли што уловили из уста његових да би га окривили. Када се, међутим, сабра на хиљаде и хиљаде народа да стадоше газити једни друге, поче говорити најпре ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемерје.
ТУМАЧЕЊЕ
Дан Господњи долази као лопов ноћу
Многе ствари наш ум учи и спознаје, али посебно оне из периода свршетка (краја). Не чудите се зашто је ту много афеката, јер су и свети људи сви дирнути на исти начин… Зашто је он рекао да нико ништа не зна? Изразом – немаш потребе – па и ако то значи сувишно и излишно, од њих се не тражи да страдају. Зато ми реците шта је у томе изазов? Није ли крај живота исто што и свакодневни починак? Зашто смо ми толико радознали о последњем дану и суду, а исто нам се дешава сваке ноћи. Ми смо уплашени због општих ствари, јер свако од нас може да буде прељубник, варалица, лопов … а неко други, до нас, да буде штетан. Нико не узима свој случај, већ се сви занимају за друге уопштене ствари, а нико за своје личне бриге. Која ваша брига је битна за опште решење? Јер ако ви сами себи начините добро, страдаћете тако да никога не оштетите, бићете далеко, а никако близу. То је ништа за нас. Зато Христос није рекао, зато што није било сврсисходно… (упореди са Дела. 1, 7)
Ако желиш да знаш зашто је то скривено, зашто долази, као лопов, ноћу… рећи ћу ти да мислим да могу то да спознам, када мислим само о томе. Нико не може да уреди врлину током свог живота, јер би знао шта ће бити са њим у последњи дан. Имајући у уму небројене грехе када прилазимо Законодавцу, човеку ће бити суђено… Када би неко знао да ће сутра сигурно умрети, нема ничега што би одбио да проба тог задњег дана, а могао би и да убије кога жели, ако жели; и да начини на хиљаде грешних дела… Да кажем и трећу ствар… Они који су пуни живота, који су везани за земаљске ствари, били би уништени тугом и бедом због своје смрти…
О тами, пороку и прелести
Нисте браћо у тами… Господ овде говори о животу који је таман и нечист. Заражени и пали људи раде све ствари које су у тами, бежећи од свега записаног… Шта треба да се уради како бисмо били синови дана? Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе (Мт. 23, 15). За које иде гнев Божји на синове противљења (Кол. 3, 6). Синови Божији раде богоугодне ствари и зато си синови дана и синови светла, то су они који делају на светлу. Овде Господ показује да ће то бити у дану који зависи од нас… Затварајући очи душе и спавајући пред лудилом није природа самог човека, већ је то сопствени избор човека… Немогуће је спавати док си будан…
Tрезвеност означава будност… Пијанство овде значи не само од вина, већ од свих порока. Богати желе још више богатства, што је опијање душе и телесност: сваки грех ти можеш да именујеш пијанством душе.
Зашто он назива пороке спавањем? На првом месту порочан човек је неактиван да чини врлину, јер све види као визију, он у себи не види истинску светлост, већ је пун снова и често неразумних дела. Ако види било шта добро, он неће бити чврст и постојан. Тако је и у правом животу. Пун је снова и фантазија. Богатство је сан… као и порок, јер је живот таквога (богаташа) прошао у пороку. Такав не види духовне, небеске ствари, већ такве ствари га мимоилазе. Није довољно да гледамо и будемо трезни, већ морамо и да будемо наоружани, како бисмо имали веру и љубав. Нити лудост, нити мржња, нити прељуба, нити било који други порок неће моћи да уђе у нашу душу. Јер штит чува наше виталне органе, а одасвуд чува главу… (Св. Јован Златоуст, Омилија 9 на 1. Сол. 5)
Црква и есхатологија
Савремени човек ће прелетети погледом и највероватније помислити: „Молитва као и свака друга! Исте оне помало нејасне, архаичне речи, иста схватања… Чак и ако није противник религије, човек ће свеједно заборавити на молитву, заобићи је и поново уронити у свој живот, пун неких других брига и интересовања, у стварни живот. Али, претпоставимо да смо га убедили да потроши неколико минута свог драгоценог, тако заузетог времена, да молитву не само прелети очима, него и да размисли о њеном смислу. Јер ипак није случајност што баш те кратке и једноставне фразе Црква столећима понавља, више пута на дан. Очигледно је да мора бити неког разлога за то. Стога предлажем да размислимо о њима заједно, удруженим снагама, а онда нека свако одлучи има ли за њега ова молитва смисао, да ли му је потребна или није. Ако размислимо о сваком од ових стања, можда ћемо схватити због чега молитвама хришћанска свест и хришћанско искуство одувек придају толику важност. (Александар Шмеман, Црква, свет и мисија, 10, 14, 36-37)
Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте
Како апостол Павле рече: Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока (Јевр. 10, 28). Јадни да сте законици, нетолерантни када судите, али зато оне који су под Законом нећете ни додирнути. Док заповеда Мојсије, мисли да остану неповредиви и када умиру да плате што мању казну: Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом (Рим. 2, 17)… Ти који учиш друге, да ли си и себе научио? Који казујеш да народ не краде, да ли си и ти украо? Учитељ неће бити прихваћен ако не ради оно што учи и како поучава. Спаситељ ће се и о њему побринути са неколико казни, јер који учи, а не ради тако, назваће се најмањи у Царству: Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском (Мт. 5, 19). Из истог разлога ученици Спаситеља нам пишу: Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени (Јак. 3, 1). (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки, Омилија 85)
