ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 15, 17-29)
Браћо, имам хвалу у Христу Исусу у ономе што је по Богу; јер се нећу усудити да говорим нешто што Христос није учинио кроза ме ријечју и дјелом за послушност незнабожаца, у сили знакова и чудеса, у сили Духа Божијега; тако да сам од Јерусалима и наоколо све до Илирика испунио јеванђељем Христовим; и тако се старах да ширим јеванђеље, не тамо гдје име Христово бјеше познато, да не зидам на туђем темељу; него као што је писано: Којима се не јави за њега, видјеће: и који нијесу чули, разумјеће. Зато и много пута бијах спријечен да дођем к вама; а сад више немајући мјеста у овим крајевима, а имајући жељу од много година да дођем к вама, кад пођем у Шпанију, доћи ћу вам: јер се надам да ћу вас у пролазу видјети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најприје бар донекле наситим вас. А сад идем у Јерусалим служећи светима. Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму. Добровољно одлучише, али и дужни су им; јер кад незнабошци постадоше учесници у њиховим духовним добрима. дужни су и они њима у тјелесним потребама послужити. Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод предам, поћи ћу у Шпанију преко вас. А знам да кад дођем к вама, доћи ћу у пуноћи благослова јеванђеља Христова.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 12, 46 – 13, 3)
У време оно, говорећу Исусу народу, гле, мати и браћа његова стајаху напољу тражећи да говоре с њиме. И неко му рече: Ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја? И пруживши руку своју на ученике своје, рече: Ево мати моја и браћа моја. Јер ко изврши вољу Оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати. А онога дана, изишавши Исус из куће, сјеђаше крај мора. И сабра се око њега народ многи, тако да је морао ући у лађу и сјести; а народ сав стајаше на обали. И казиваше им много у причама.
ТУМАЧЕЊЕ
Писано је: онима којима се Он није јавио, и они ће (Га) видети
Због благодати која ми је дата од Бога, рекао је на почетку: Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима (Рим. 1, 14). Све то не радимо ми због своје части, нити због изговорених речи, нити себе да уздигнемо, већ је Бог тај који све то ради. За нас је дао свештеничку службу да се проповеда… и у томе је жртва коју ми дајемо. Нико неће уочити грех свештеника за то што се плашио да принесе жртву без страха… Јер је Мој мач, рече Он, Јеванђеље… Сврха није да славим… већ да будем освећен Духом Светим… Уз мене су и душе оних које сам учио да могу да буду прихваћене. Видите ли колико је труди Свети Павле да покаже да је све у Божијем деловању… (Св. Јован Златоусти, Омилија 29 на Рим. 15)
Ко год да чини вољу Очеву у Небеском Царству јесте мој брат и сестра и мајка
Ово је Господ рекао не зато што се мајке своје стиди, нити зато што одбија да Га је она родила… већ зато што је она урадила све што је требало да уради. У ствари, Богомајка је показала људима своје моћи и ауторитет над Сином. Она није ништа замислила више за свог Сина… Сви треба да иду и слушају, или само да чекају Њега како би их све одвео у Царство… Шта то значи? Ако је то у вези са учењем о Истини и пошто Јован говори: Јер ни браћа Његова не вероваху Га (Јн. 7, 5), онда из тог разлога Он јасно говори да има намеру да излечи нашу несталност … тако ће Он убедити и Своју Мајку да није само Њен Син, већ и Њен Господ… Да ли схватате да Он има двоструки циљ, као што је имао и у благосиљању брака (Јн. 2, 1-11) како би показао Својој Мајци Свој циљ на земљи. (Св. Јован Златоуст, Омилија 44 на Мт. 12, 1, 3)