Четвртак петнаесте седмице по Педесетници

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 208 – гл. 3, ст. 23-29; гл. 4, ст. 1-5)

Браћо, пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали; а кад дође вера, више нисмо под васпитачем. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудеја ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању. Али кажем, за време док је на­следник дете ништа се не разликује од роба, ако и јесте господар свега. Него је под старатељима и управитељима до рока који је отац одредио. Тако и ми, када бејасмо деца, бејасмо поробљени стихијама света; а кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом, да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење.

Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 25 • Гл. 6, ст. 30-45)

У време оно сабраше се апостоли код Исуса и јавише му све, и што учинише и шта (људе) научише. И рече им: Пођите ви сами на усамљено место, и отпочините мало. Јер их бејаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу. И отидоше лађом у пусто место сами. И видеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пешице из свију градова хитаху онамо, и престигоше их и окупише се око њега. И изишавши виде Исус народ многи, и сажали му се на њих, јер бејаху као овце без пастира; и поче их учити много. И кад би већ касно, приступише к њему ученици његови говорећи: Пусто је место, а већ је доцкан; отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хлеба; јер немају шта јести. А он одговарајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хлеба за двеста динара и да им дамо да једу? А он им рече: Колико хлебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хлебова и две рибе. И заповеди им да их посаде све по групама по зеленој трави. И посадише се ред за редом по сто и по педесет. И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне две рибе раздели свима. И једоше сви, и наситише се. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба. А бејаше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи. И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.

ТУМАЧЕЊЕ

Сви сте ви синови Божији вером у Исуса Христа, јер сте многи крштени у Христу

Изрази ухваћени и ћути не показују ништа друго до сигурност коју нам је дата Законом, који као тврђава брани од страхова и живот чини угодним, а на тај начин такве чува за веру… Онај који чува није супротстављен ономе који сигура, већ раде заједно и уклањају омладину од греха и обликују их да схвате поуке онога који сигура. Када су младима навике добре, Чувар их напушта, као што говори апостол Павле… Закон онда постаје сарадник благодати, али када благодат дође она све држи доле, на земљи, али и оне који је нису задобили тера да дођу до благодати. Чува нас од сунца када је дан, али није само то добро; јер тако ради и Закон, ако стоји између нас и великих добара.

Зашто Господ Исус Христос каже, за оне који су крштени у Христу, да су рођени од Бога? То доказује да су они синови Божији, ако је Христос Син Божији; ти стављаш у себе Христа, Сина у себе и Он постаје твој извор, добијамо Његову природу и вољу… Онај који је био Јелин, или Јеврејин или роб јуче, Бог о њему брине, не анђео или арханђео, већ сам Господ свих нас, Он у ствари показује у себи личност Христову…

Реч дете у овом контексту не означава животну доб, већ схватање да је Бог од почетка нама припремио ове дарове благодати… (Св. Јован Златоусти, Тумачење Галатима, 3, 4)

Исус је нахранио пет хиљада са пет хлебова и две рибе

Зашто нико од оволике масе људи није пришао ближе и питао нешто у име свих? Нису они осећали ни глад иако су дуго стајали са Њим. Нити су то осећали ученици Његови, када им је Он рекао: Нахраните их, јер су још несавршени. Молим вас само да запазите Учитељеву вештину: колико је успео да их сабрао због њихове вере. Он није рекао: Нахранићу их Ја. То би они и лакше прихватили, јер су Га гледали као човека. Зато Марко и каже: Они не разумеју шта им говори, јер су им срца отврдла. У пустињи су, а Онај који храни цео свет је тамо са њима, и мада је време сада прошло, Онај који је изнад времена тада дела. Зашто Он гледа ка Небесима и благосиља? То је било зато да би му поверовали да је Он од Оца, и да је исти са Њим. Али сведочанства о томе понекад се супротстављају један другоме… Зашто Он чини ствари које није нико? Он то ради због посебног разлога, да би им водио веру. А учи нас и другој ствари: колико је храна небитна. Ученика је било дванаест, а пет хлебова и две рибе, мало хране за толико људи чак и да су постили… (Св. Јован Златоуст, Омилија 49 на Мт. 14, 1, 2)

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће (Приче Сол. 14, 11).

Двор Иродов лежи у рушевинама, а пећина Витлејемског Младенца стоји. Круне ћесарске изгубљене су, а кости мученика сачуване су. Палате незнабожачких царева претвориле су се у гомиле камења и прашине, а пећине испосничке разрасле се у прекрасне храмове. Златни идоли расути су у ништа, а вериге апостола Петра чувају се као светиња. Силна држава римска сада је само једна прича о мртвацу, док је колиба хришћанска, Црква Света, данас најмоћнија држава на свету. Где су Јевреји, Богоубице? Расути по свету. Где су силни Римљани? У гробу. Где је сила крвавог Нерона? Где моћ опаког Диоклецијана и подлог Максимијана? Где успех Јулијана богоотпадника? Где су те куле високе? Тамо где и кула Вавилонска: под прахом и пепелом, под срамом и проклетством. Пођите по своме граду и распитајте, колико је домова безбожничких раскопато? Колико ли колиба праведничких узрасло у домове прекрасне? На правди је, браћо, засновано небо и земља, на Божјој непоколебљивој правди. Зато све творевине безбожничке јесу као надути мехур, који прсне и табани га мимопролазника згазе. Дворови фараонски и вавилонски су као згажени мехури, а шатор праведног Аврама зелени се и цвета у вечности. О браћо моја, како је свесилна и дуготрајна правда, и како је неправда хучна и пролазна као олуја на летњем дану! О Господе Праведни, како си величанствен и доследан у држању правде. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Свети Николај (Велимировић), Охридски Пролог, 12. јун)

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага