ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 216 – гл. 1, ст. 1-9)
Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, светима који су у Ефесу, и вернима у Христу Исусу: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио у Христу сваким благословом духовним на небесима, као што нас и изабра у Њему пре постања света да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави, предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје, на похвалу славе благодати своје, којом нас облагодати у Љубљеноме, у коме имамо избављење крвљу његовом, опроштење грехова по богатству благодати његове, коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 30 • Гл. 7, ст. 24-30)
У време оно дође Исус у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да то нико не дозна; но није се могао сакрити. Јер чувши за њега, жена у чијој кћери бејаше нечисти дух дође и паде к ногама његовим. А та жена бејаше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истера демона из кћери њезине. А Исус јој рече: Пусти да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима. А она одговори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва детињих. И рече јој: За ову реч, иди, изишао је демон из кћери твоје. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон беше изишао.
ТУМАЧЕЊЕ
Светима који су у Ефесу…
Ефес је метропола Азије. Посвећен је био Дијани којој су приносили жртве као богињи. Велико је било сујеверје грађана Ефеса у то време, али када је спаљен Дијанин храм, утајили су име човека који га је спалио. У Ефесу је Јован Богослов провео неко време… Тамо је и апостол Павле оставио Тимотеја: Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, да заповедиш некима да не уче другачије (1. Тим. 1, 3). Павле пише посланицу из Рима и све нас обавештава… Он исказује своја осећања. Погледајте добро кога он назива светима: људе, са женама и децом, домаће… Оне које зовемо по уопштеном имену и усмерава њихов ум на нешто: Жене! Слушајте своје мужеве као Господа. Децо! Слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право. Слуге! Слушајте господаре своје по телу, са страхом и дрхтањем, у простоти срца свог, као и Христа (Еф. 5, 22; 6, 1; 6, 5). Размислите добро колико је велика непокретност која нас сада обузима, а колика је реткост врлина и како је тешко наћи врлинског човека, како онда да обичан човек буде назван – светим и верним… Шта нам недостаје? Ви сте створени бесмртни, створени сте слободни, створио вас је Син, начињени сте праведни, владаћете са Христом и бићете прослављени са Христом! (Св. Јован Златоуст, Доказ и омилија на 1. Ефесцима, 1)
Вера Сирофеничанке
Христос је отишао ван граница Своје земље и тамо видео жену која је и сама прешла границу… Када чујете о Хананејки одмах вам пада на памет њен чудан народ који су преступили све законе природе… Шта је ново и чудно у томе? Они су чули да је Господ лечио изнад њихових села, али она је рекла и није се бранила када јој је Христос рекао: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева? Шта тада жена ради? Да ли је тиха и мирна? Или је опуштена… Не, она наставља да Га пита… Тако ми не радимо када паднемо или згрешимо, нешто нас узбуди па убрзано говоримо… Даље, Он више не каже овце, већ деца или говори о псу. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми! А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа (Мт 15, 21-28).
Он је знао шта ће она да каже и приметио је њену самоконтролу… И да јој није одговорио, ни тада, нити после разговора, запазио је њену мудрост… Назвао је Јудејце децом, а она – иако није била задовољна тим одговором – назвала Га је Господом (Учитељем)… (Св. Јован Златоуст, Омилија 52 на Мт. 15, 1, 2, 3)