ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 9, 32–42, 31)
У дане оне, догоди се да Петар обилазећи све, сиђе и светима који живљаху у Лиди. И нађе тамо једнога човека по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет. И рече му Петар: Енеје, исцељује те Исус Христос; устани и простри сам себи! И одмах устаде. И видеше га сви који живљаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу. А у Јопи беше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи Срна, и она беше пуна добрих дела и милостиња које чињаше. И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и положише у горњу собу. И будући да је Лида близу Јопе, ученици чувши да је Петар у њој, послаше два човека молећи га да без оклевања дође до њих. А Петар уставши отиде с њима; и кад дође, уведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна док је била с њима. А Петар изгнавши све напоље, клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се телу рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и видевши Петра придигну се и седе. Он пак давши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу. И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше у Господа.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 5, 1 – 15)
У време оно, изиђе Исус у Јерусалим. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тремова. У њима лежаше велико мноштво болесника, слепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао. А ондје беше неки човек који тридесет и осам година беше болестан. Кад виде Исус овога где лежи, и разуме да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш? Одговори му болесник: Господе, човека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода: а док ја дођем, други сиђе пре мене. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи! И одмах оздрави човек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота. Тада говораху Јудејци исцељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар. Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи. А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи? А излечени не знађаше ко је; јер се Исус беше удаљио због многог народа на ономе месту. Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди. Човек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.
ТУМАЧЕЊЕ
Петар диже Тавиту из мртвих
Све их је истерао, као и његов Учитељ што је чинио (Мк. 5, 40). Где се чуда десе, нема места за сузе, јер у оваквој прослави плакање заиста није потребно. Чудо се десило у тренутку смрти, то је велика тајна коју славимо… пред анђелима као заступницима небеским, које је послао сам Цар да призове своје слуге. Да ли знаш каква је тајна то, колико су мале химне и песме које узносимо пред овом тајном? Велика је то тајна Премудрости Божје. Душа је њена кренула брзо ка Господу …
Као што сунце излази, јасно и светло, душа напушта тело са чистом савешћу, сија радосно… Мисли о томе шта душа треба да буде! О каквог ли чуда! (Св. Јован Златоуст, Омилија 21 на Дела. 9)
Исус исцељује одузетога код бање
Велика је добит од божанских Писама, а довољно је само да се некоме помогне и да се прати оно што нам се пружа као божанско провиђење – то су блага медицине. Који су то људи који се боре са најтежим болестима, видимо их када прочитамо зачало пред нама? Пошто је овај човек био одузет 30 година и гледао како се сваке године неко други излечи, а он остаје свезан својом болешћу, он није патио због прошлости већ је гледао у будућност. Да, Господе, рече он, али немам човека, да ме спусти у бању. Да ли могу ове речи да буду побожније од било чега… Видиш ли срце сломљено дугом болешћу? Он није проклињао тај дан, а узвратио је са Господе, иако није знао ко га пита… (Св. Јован Златоуст, Омилија 37 на Јн. 5)
Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим, а у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.
Овчија врата су се налазила на северо–источној страни градских зидина, на путу ка Гетсиманији преко Кедронског потока. Она су се називала тако, или зато што су се кроз њих терале ка храму жртвене животиње, или зато што је близу њих била пијаца на којој су се продаване и куповане жртвене животиње. Близу врата се налазио базен, који настао од воде која је текла из извора. На јеврејском овај базен с водом називао се Витезда, то јест „дом милосрђа”, зато што је у њему била лековита вода. Извор, попут многих минералних извора, лечио је многе болести које се нису дале исцелити уобичајеним средствима и попут неких сличних извора нарочито је био лековит повремено – периодично. Чини се да је из овог извора повремено вода избијала нарочито снажно и изобилно, и услед тога постајала врло узбуркана и лековита. Ово усталасавање воде је настајало услед невидљивог дејства Анђела.
Када је дошао Христос, око базена се налазио између осталих болесника и раслабљени који је боловао 38 година. Уочивши га Господ га пита хоће ли да буде здрав. Господе, човјека немам, да ме спусти у бању, када се узбурка вода… Рече му Исус: устани, узми одар свој и ходи! И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота.
Јеванђељска приповест о исцељењу раслабљеног утешно сведочи о томе да болесници који су на земљи лишени сваке наде на моћ и помоћ ближњих, не треба да губе наду на Бога. Свемогућа благодат и помоћ често се јављају очигледније и чудесније што је међу људима беспомоћније стање болесника. Ако се некад не даје помоћ за тело, онда се даје чудесна помоћ за душу страдалника.
Господ је исцелио раслабљеног у суботу и тиме нам показао да се празнични дани славе (освећују) првенствено добрим делима. По исцељењу раслабљеног Небески Лекар му је рекао: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди. Дакле, болести су, по сведочанству речи Божије, произашле од недуга душевних – од грехова. Лекар душа и тела сугерише исцељенима ради предупређења од болести, да више не греше, а самим тим и свима нама напомиње да се удаљујемо од грехова.
