ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 6, 18-23)
Браћо, ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности. Као човјек говорим због немоћи вашега тијела. Јер као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење. Јер када бијасте робови гријеха, слободни бијасте од праведности. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт. А сад, ослободивши се од гријеха и поставши слуге Божије, имате плод свој на освећење, а крај живот вјечни. Јер је плата за гријех смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 8, 5-13)
У време оно, кад уђе Исус у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи: Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме; а синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
ТУМАЧЕЊЕ
Плод греха је смрт, а дар Божји је вечни живот у Христу
Тајна човека је тајна слободе. Оно по чему је човек сличан Богу, односно, оно у чему се огледа истинска боголикост човекова јесте слобода. Тројични Бог је апсолутно слободан због тога што је заједница личности, односно, због тога што је Личност Оца темељ Божије слободе. Отац рађа Сина и исходи Светог Духа и узрок је Божанске суштине. Православно искуство живота са Светом Тројицом се заснива управо на Божијој слободи и љубави. Света Тројица је Бог апсолутне слободе и саздао је човека као биће заједнице да би човек у заједници са слободним Богом постојао као обожен, то јесте као личност. Због Божанске слободе у којој може да учествује као личност и оствари своје назначење и боголикост, човек није створен као детирмисано биће, односно као готов производ. Бог је створио човека као незавршено биће, као биће способно да се побољшава и усавршава ка пуноћи слободе и љубави Божије, до пуноће обожења. Библијско искуство и сведочанство о човеку нас подсећа да човек није створен завршен, као уосталом и сва творевина, већ је позван да расте у неисказану тајну Божије слободе. Узрастајући у Божијој слободи која се темељи на личној љубави према Богу, са човеком би и творевина узрастала до слободе којом би превазишла своју створеност. Дакле, у личном односу са Христом, који је циљ стварања човека и целокупне творевине, открива се тајна Бога и човека. То указује на неизрециву тајну и начин Божијег постојања и могућност да човек оствари себе на прави начин, који је подобан Божијем постојању у заједници са Богом. (Х. Јанарас, Слобода морала, 38-42)
Господе, нисам достојан да уђеш под мој кров
Нисам заслужан Владару Господе, да уђеш под кров душе моје, али пошто као човекољубив желиш да живиш у мени усуђујући се приступам. Када наредиш, ја ћу отворити врата која си Ти једини створио и ући ћеш са човекољубљем какав јеси. (Из молитве на Проскомидији Св. Јована Златоустог)
Послушајте нас, као и многи што су примили Христа: јер је можеш да Га примаш чак и сада. Примимо га великом ревношћу, баш као и када примаш човека који је гладан и го, јер тада уједно и Господа примаш у свој живот, у своје срце… (Св. Јован Златоуст, Омилија 26 на Мт. 8, 1)
