ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Светог апостола Павла Јеврејима (Јев 6, 13-20)
Браћо, кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом, 14. Говорећи: Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити. 15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање. 16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство. 17. Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенивост своје одлуке, послужи се заклетвом, 18. Да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама; 19. Њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе, 20. Гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк 9,17-31)
У вријеме оно, човјек неки приђе Исусу клањајући се и рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух нијеми. 18. И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше. 19. А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к мени. 20. И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену. 21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства. 22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас. 23. А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује. 24. И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју! 25. А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега! 26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије. 27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде. 28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истјерати? 29. И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом. 30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна, 31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
ТУМАЧЕЊЕ
После Авраама сви су били стрпљиви јер је он добио обећање
Видите ли да само обећање није делотворно, али јесте стрпљиво чекање? То показује да је често обећање утврђено чврстином вере… Шта је онда нада постављена пред нас? Са тим прошлим догађајима ми повезујемо будуће. Ако ово долази како би прошло, таква је воља… Али ако долази како би подсетило на Авраама, то онда указује на обећање и трпљење… Апостол истиче да док смо у свету, пошто се нисмо преставили, ми смо већ у сред обећања. А том надом ми смо већ на Небесима… Видите ли како је јасна икона која је откривена у нама… (Св. Јован Златоуст, Омилија 11 на Јевр. 6, 1, 2, 3)
Исцељење молитвом и постом
Видите ли како Господ говори о посту? Видите ли колико благослова из тога произилази… Онај који се моли и пости, тај није лаком, већ стално созерцава о и даје милостињу. Онај који пости постаје светлост и моли се будно и своју душу шаље у Небеса… Апостоли скоро увек посте… Онога који се моли уз пост крила су двострука, а светлост му је сила, тако да ништа није моћније од човека који се усрдно моли… Али ако је твоје тело преслабо да стално пости… иако не може да се пости, онда бар не живи разуздано… (Св. Јован Златоуст, Омилија 62 на Мт. 17, 4, 5)
