ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 3, 9-17)
Браћо, ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида. Јер темеља другога нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос. Ако ли ко зида на овоме темељу злато, сребро, драго камење, дрва, сијено, сламу, свачије ће дјело изићи на видјело; јер ће Дан показати, јер ће се огњем открити, и свачије ће се дјело огњем испитати какво је. Ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату; ако чије дјело изгори, биће оштећен, а сам ће се спасти, но тако као кроз огањ. Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 14, 22-34)
У вријеме оно, принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њега на ону страну док он отпусти народ. И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје сам. А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору. И видјевши га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се! А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води. А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу. Но видећи јак вјетар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме! И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловјерни, зашто посумња? И кад уђоше у лађу, преста вјетар. А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти Син Божији. И прешавши дођоше у земљу генисаретску.
ТУМАЧЕЊЕ
Ви сте Божји сатрудници… Ви сте Божија творевина
Изјава Господа да су они једно јасно указује на њихову немогућност да било шта ураде без Бога који свима даје снагу. Од тада постоје покушаји да се човек начини невољним да ради ствари које омогућују да сви могу буду једно; било да они морају да раде, више или мање, схватите како они сами и слободно раде оно што желе. Господ каже да ће сви добити награду према својим делима… Да ли видите како они којима Господ даје немале задатке, схватају да им је све дато од Бога? За поље се не каже да је жениково, већ домаћиново… И опет, кућа није надничарева, већ Учитељева. Када се о томе говори, будимо слепи јер нема времена између Христа и нас. Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе (Пс. 73, 27). Нека све буде према делима… јер ми смо тело, а Он је глава. Он је темељ, а ми смо кућа. Он је вино, а ми смо чокот. Он је Женик, а ми смо невеста. Он је Пастир, а ми смо овце. Он је Пут, а ми смо они који иду путем. Он је Храм, а ми смо они који долазе у Њега. Он је Прворођени, а ми смо браћа. Он је Васкрсење, а ми смо они који васкрсавају са Њим. Он је Светлост, а ми смо они који су осветљени. Све ово показује саборност, те зато и не може да буде времена када нисмо били заједно. Онај који прави макар и најмању дистанцу у свему овоме, наставиће тако да учи док не направи јаз и јерес (Св. Јован Златоуст, Омилија 8 на 1. Кор. 3, 6, 7)
Исус им је пришао ходећи по мору
Та дивљина је мајка тишине, то је мирна лука, која нас одводи од свих олуја. Он није рекао: молите се, већ тражите. Видите ли колико је велика Његова љубав… Нико није толико волео Исуса као апостоли… Апсолутно нико није био близу Христа ако није био близу Њега својом вером. Није то био обичан напад ветра, већ Његова жеља да људе научи да трагају за вером. Чим се човек одвојио од Њега, он је претрпео муку и страх од ветра. Тада му је Христос показао да нема муке и повреда када је вера јака и стамена. (Св. Јован Златоуст, Омилија 50 на Мт. 14, 1, 2)