ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 221 – гл. 2, ст. 14-22)
Браћо, Христос је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, укинувши телом својим закон са његовим заповестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новога човека, стварајући мир; и да помири са Богом и једне и друге у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. И Он дошавши благовести мир вама који сте далеко и онима који су близу. Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу. Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, назидани на темељу апостолâ и пророкâ, где је угаони камен сâм Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; у кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 39 • Гл. 8, ст. 41-56)
У време оно приступи Исусу човек по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши састраг дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче? А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изиђе из мене. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и биће спасена. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмеваху му се знајући да је умрла. А он изгнавши све узе је за руку и зовну, говорећи: Девојко, устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.
ТУМАЧЕЊЕ
Нисте више странци, ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божји
Није ли то велика привилегија, може се рећи, у јудејском свету? Шта значи и један и други, странци и дошљаци? Он не значи да нас је уздигао ка вишем наслеђу, ако смо суграђани светих, али јесте уздигао и нас и чак оне више од нас. Међутим, благослов који је нама упућен је већи, зато што је Јудејцима већ било обећано, јер били су ближи од нас… Зато он и каже: А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити међу незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје (Рим. 15, 9). Обећање је дато управо Израиљу, али они су били недостојни; а нама није дато обећање, не – зато што смо били странци. Нисмо ништа имали заједничко са њима, а онда нас је Он начинио домаћима Божјим.
Он је то звао непријатељство телу јер је то била заједничка препрека, одсецајући нас од Бога. Као што пророк рече: Рашири место шатора свог, и завесе стана твог нека се разастру, не брани, продужи ужа своја, коље своје утврди. А то траје док има Закона и када није био укинут, већ ојачан, јер Закон апостола гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа (Рим. 4, 15). Закон је ограда, а зато и послушајте поново пророка: И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом (Иса. 5, 2). И опет, Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође (Пс. 80, 12)? Народност постаје средњи зид, који не брани већ само одваја од Бога. Његова смрт, каже апостол, убија пријатељство… Како народ поново покренути? После човечијег премашивања изопачености. Али док год ми обитавамо у телу Христовом, у заједници, то нас уздиже… Он зове то делом које душа природно чини, а њихово тело дела телесно… Врлина тела је субјект души…
Он није послао ангеле или архангеле у мисију, да много поправе јер ће то бити потребно када Он дође. Господ преузима улогу слуге, не само као службу… (Св. Јован Златоуст, Омилија 5 и 6 на Еф. 2)
Исус је излечио Јаирову кћи и крвоточиву жену
Видиш ли Јаирове неразумевање: како он од Христа тражи две ствари: Његово присуство и то да је Он узме за руку… Зашто му онда крвоточива жена не прилази телом ближе? Она је посрамљена и схвата свој грех и своју нечистоту. Све она зна о себи и шта таквој поручује Закон. Ипак, то је прва жена која му јавно макар и прилази, која га слуша и види да је Он на путу ка умрлој девојчици. Господ не мучи жену да се крије, већ је ставља пред Себе, а то објављује је јавно због неколико ствари… Схватате ли узвишеност жене у односу на старешину синагоге? Она Га је само дотакла и зато је отишла оздрављена.
Пре њеног васкрсења Он говори: она није умрла, већ спава, као и Лазару: Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим (Јн. 11, 11)… Он нас учи да се не бојимо смрти, јер смрти нема, већ је од тада само спавање… Он је превазишао смрт, тако да не би требало да се бојимо јер је то само сан. (Св. Јован Златоусти, Омилија 33 на Мт. 9, 1-4)
