ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Колошанима светог апостола Павла (Зач. 257 – гл. 3, ст. 4-11)
Браћо, када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави. Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство, због којих долази гнев Божији на синове противљења, у којима и ви негда ходисте, када живљасте у њима. А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих. Не лажите један другога, јер свукосте старога човека са делима његовим, и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао, где нема Јелина ни Јудеја, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 85 • Гл. 17, ст. 12-19)
У време оно, када улажаше Исус у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, и подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас! И видевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише. А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај беше Самарјанин. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица? Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик? И рече му: Устани и иди; вера твоја спасла те је.
ТУМАЧЕЊЕ
Пошто је вас Бог изабрао… сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих… и изнад свега покажите љубав
Нека све у теби буде пуно благости. Нека твоје саосећање буде огледало у коме можемо да се огледамо, јер је икона Божја у нама, тај прави лик припада Божијој природи и суштини. Са друге стране, срце отежало и немилосрдно неће бити чисто. (Св. Исак Сирин, Упутства духовног вођења, 85)
Благодат треба да се умножава хвалама на славу Божју (упореди са 2. Кор. 4, 15: Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију)
Када сретну Спаситеља, и губави Га искрено виде како би се ослободили телесне беде и како би Га назвали Учитељем. Неће свако жалити када страда болесник, али Он се родио на земљи због једног разлога и постао човек, како би указао сажаљење према свима… Он се родио како би се саосећао са свима и имао милости према свима. Да је рекао одмах, били бисмо одмах чисти, као што је то и чинио када су Му прилазили губави; па им је заповедао да се покажу и свештеницима… То је било због Закона који је давао заповести онима који су очишћени од губе (4. Мој. 14, 2), па им је зато Он рекао да се покажу свештеницима и принесу жртву за своје очишћење. Заповедио им је да иду, пошто су исцељени. Они сада могу да сведоче свештеницима, као старешинама Јудејаца, и да исповеде Његову славу, која је изванредна и ван њихове наде, да и они избегну невоље како би по Христовој вољи могли бити исцељени (упореди са Лк. 5, 12). Деветорица губавих који су били Јудејци, незахвално су све заборавили и нису се вратили да славе Бога, чиме је Исус указао на то да је Израиљ тврдог срца и незахвалан у дубини душе, али туђин – Самарјанин и из туђег народа – у сред Самарије и Галилеје, није био без значаја, јер се управо тај вратио да гласно прослави Бога. То показује да су Самарјани били великодушни, више од Јудејаца, који су били незахвални чак и исцељени. (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки Омилија 113-116)
Пошто заметак тог живота зависи само од руке Спаситељеве, а његово очување и опстанак представља дело нашег труда, да би се то остварило, потребно је, наравно, и човечанско учешће, и наш допринос – да не бисмо тај живот упропастили чим га задобијемо, већ да до краја сачувамо благодат Божју и да из овог света одемо имајући ту ризницу у рукама. (Св. Никола Кавасила, Живот у Христу, шеста беседа, 1)
