ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Гл. 2, 16-20)
Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати. Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај! Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник. Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех. А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Гл. 8, ст. 5-15)
Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује. А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова? А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. А прича ова значи: Семе је реч Божија. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.
ТУМАЧЕЊЕ
Распет сам са Христом; не живим више ја, већ Христос живи у мени
Како опрезно Господ исказује самог Себе! Он не каже да они напуштају Закон као зло, већ као слабост. Ако Закон не може да саветује праведнике, то значи да су околности сувишне и далеко од онога што треба да докажу, али они желе да покажу да то није савет већ је то опасност. Он о томе говори гласно и јако… Ако вера у Њега не користи за наше оправдање, било би неопходно да се Закон пригрли поново, јер треба да буде коришћен у име Христово; тако да не будемо оправдани већ осуђени за било какво напуштање… Онда ћемо Господа наћи, чије име смо напустили и веру у Њега… Видите како је Он решио ово питање. Видите како апостоли разлучују… Његови неистомишљеници покушавају да покажу да је онај који није држао Закон у ствари онај који је прегрешио, али се враћа и на доказ против њих и доказује да онај који је заиста држао Закон у ствари погрешио, не само вером, већ зато што није добро разумео сам Закон. То значи: Закон који исповедамо је нестао и ми смо вером узели на себе своје Спасење. Али ако поново уредимо Закон, ми тако постајемо преступници, јер заступамо став да је Закон укинут… Он је додао разлог Свог постојања, и показао је да је жив, иако Га Закон убија и када умре, Христос кроз смрт себе обнавља и враћа у живот.
Он показује чуда двоструко: Христос јесте био жив и мртав је поново оживео… Он тумачи овде бесмртни живот и то овим речима: Ако живим са Богом онда сам распет са Христом. Могу ли да се запитам може ли човек да сада живи и да дише ако је распет? То је крштење…
Сам Господ указује на тај начин живота, када су људи мртви, па васкрсавају. Христос живи у мени… што значи да ништа не може да се деси ако Христос то није потврдио. Смрт коју Он тако исказује и разуме, то је смрт греха… Он одвраћа од греха. Јер човек не може да живи Богу, а да не буде мртав греху, пошто Христос подноси телесно смрт… Тако апостол Павле исказује и смрт као грех: Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство (Кол. 3, 5)… (Св. Јован Златоуст, Тумачење на Галат. 2)
Прича о сејачу и семену
Шта се каже овом причом? Одакле је Он изашао, па зар Он није присутан свуда и испуњава све (створено)? Или како је Он изашао? Не говоримо о појмовима који означавају места већ условима који се нас тичу: дођи ближе нама и обуци наше тело. Пошто ми не можемо да уђемо, јер нас наши греси нас склањају са улазних врата, Господ је дошао нама. Зашто? Да разори сво трње у које смо зарасли? Да уклони гнев и освету мужева? Да посади реч божанску (у свима нама). Под семеном Он мисли на Његово учење (богословље), под земљом мисли на душе свих људи, а под сејачем: на Њега (Себе самог). Ове је речи изрекао да покаже да Он сади без дозволе, јер сејач без питања сеје у земљу и тако он не прави разлику између богатих и сиромашних, мудрих и немудрих, храбрих и плашљивих, јер Он све призива. Он испуњава Његов део, јер зна исход (сејања), јер је у Његовој моћи да каже: Да урадим или не урадим? Да ли могу да покажем семе? Та послушност може да буде брза и једноставнија и да на тај начин покаже све плодове сејања… (Св. Јован Златоуст, Омилија 44 на Мт. 12, 4, 5)
