ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 188 – гл. 9, ст. 6-11)
Браћо, ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко са благословима сеје, са благословима ће и жњети. Сваки како одлучи у срцу, не са жалошћу или принудно; јер Бог љуби онога који драговољно даје. А Бог је кадар да вас обогати сваком благодаћу, да у свему свагда имајући довољно свега, изобилујете у сваком добром делу. Као што је написано: Просу, даде сиромасима; правда Његова остаје до века. А Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело, даће и умножиће семе ваше, и даће да узрасту плодови праведности ваше; богатећи се у свему за сваку простодушност која кроз нас приноси захвалност Богу.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 17 • Гл. 5, ст. 1-11)
У време оно стајаше Исус крај Генисаретског језера, и виде две лађе где стоје украј језера, а рибари бејаху изишли из њих и испираху мреже. И уђе у једну лађу, која бејаше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале; и седе и учаше народ из лађе. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје за лов. И одговарајући рече му Симон: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју реч бацићу мрежу. И учинивши то уловише велико мноштво риба те им се мрежа поче цепати. И дадоше знак друштву које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се оне потапаху. А кад виде Симон Петар, припаде коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе, јер сам грешан човек. Јер запрепашћење обузе њега и све који бејаху с њим због лова рибе што ухватише, а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бејаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити. И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.
ТУМАЧЕЊЕ
Ко шкрто сеје, шкрто ће и пожњети; а ко са благословом сеје, са благословом ће и пожњети
Господ назива ствари семеном, па онда имај на уму жетву, осетићеш да можеш да примиш и више него што можеш да даш. Зато Он није рекао: Онај који даје, већ Онај који сеје. Када је човек препуштен себи, ради ствари са већом пажњом, него када му се помаже. Зато што он у томе (што ради) обитава… Ако је оно што радиш врлинско, жетва је награда. Господ то говори са разлогом. Он не саветује само, већ се и моли… јер се многи људи боје да дају милостињу… Као и у сваком добром делу, Он даје милостињу и то је довољно само за телесно, а за духовно не треба само милостиња, већ и сва добра дела.
Онда Господ пророкује као некакав саветник људима, онда слушајмо и припремимо руку која сеје, да бисмо сведочили о сејачу и жетви. Видиш ли колико други дају из својих руку, било играчима или возачима? Дајте увек половину Христу, макар половину од оних који дају играчима… Они облаче људе у злато, а не мисле о одећи коју ће носити пред Христом. (Св. Јован Златоуст, Омилија 19 на 2. Кор. 9, 2, 3)
Исус рече Симону: Од сада ћеш бити ловац људи
И идући покрај мора галилејског виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његовог, где мећу мреже у море, јер беху рибари (Мт. 4, 18).
И ходећи покрај мора виде Симона и Андрију, брата његовог, где бацају мреже у море; јер беху рибари (Мк. 1, 16).
А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра (Јн. 1, 40).
Ипак је јасно да је апостол Јован нагласио да су они позвани на другачији начин. Тако да је очигледно да је било и другог позива. Неко може ово да схвати из различитог угла. Речено је да они дођу Њему, јер Јован није још био ухваћен и утамничен, али је после био у тамници. Овде Андреј зове Петра, а Исус њих обојицу… И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар (стена). (Јн. 1, 42) Али Матеј је већ рекао да их је позвао по том имену. Од тада када га год позову, тим именом га зову, јер му је то било послушање. Иако су они били у сред свог уобичајног посла, све су оставили и пошли су за Њим… То је послушање које Христос од нас тражи.
То исто видимо и код онога који тражи да само сахрани свога оца: А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог. А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце (Мт. 8, 21-22). (Св. Јован Златоуст, Омилија 14 на Мт. 4, 3)