ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Светог апостола Павла Јеврејима (Јевр. 9, 11-14)
Браћо, кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине, 12. Не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вјечно искупљење. 13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду тјелесно чисти, 14. Колико ли ће више крв Христа, који Духом вјечним принесе себе непорочна Богу, очистити савјест вашу од мртвих дјела, да би служили Богу живоме и истинитоме.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк. 10, 32-45)
У вријеме оно, Исус, узевши Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити: 33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; 34. И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће. 35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити. 36. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним? 37. А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а други са лијеве, у слави твојој. 38. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим? 39. А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; 40. Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено. 41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована. 42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима. 43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи: 44. И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. 45. Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.
ТУМАЧЕЊЕ
Ушао је у најсветије место једном за свагда, како би задобио вечно искупљење
Ако свештенство установљава законе који ће доћи на крају и свештеник, који је по реду Мелхиседекову, приноси жртву, те чини све жртве нужним, зашто онда свештеници Новог Завета служе Тајну Литургије? Сада је то јасно онима који су научени о Богу, да се не жртвује друга жртва већ је то сећање јединствене и спаситељске жртве. Зато је Господња заповест: И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен (1. Кор. 11, 24). Созерцањем можемо да символ претворимо у стварност, јер ћемо и пострадати јер волимо свог Творца, како би задобили благослов који ће доћи… (Теодорит Кирски, Евхаристија у писму о Павлу у Јевр. 8, 4)
Ко год да жели да постане велики међу вама треба да вам служи
Ни један човек, будући несавршен, неће бити у невољи због апостола. Крст није испуњен, јер још није дата благодат Духа Светога. Ако желиш да живиш врлински, добро запамти и схватићеш како су врлине изнад свих искушења. Са овим стварима Господ објављује обожење свих ствари, па после тих ствари ћеш знати због којих навика ће људи задобити благослов… Нико неће седети са десне стране, нити са леве. Престо неће бити ни за кога доступан: Не кажем људима само већ и светима и апостолима, већ и анђелима, арханђелима, те и свим силама које су високо… Али коме је све припремљено? Онима који су изабрани због својих дела, а видите ли како су сви у несавршеном стању…
Послушајте макар апостола Јована – онога који је због тих ствари дошао Њему – иако је свуда прво место сачувано за Петра, чак и у поздравима, у чињењу чуда у Делима апостолским. Он није прикрио Петрова добра дела, већ их је усмерио и ка исповедању, када су сви ћутали на Његово питање о томе шта људи кажу: Ко је Он, чак и када је ушао у гроб… Господ је поставио апостоле испред Себе… Ако се унизимо, узвисићемо се… Авраам је рекао да је прашина и земља, те је надвладао над многим варварским народима носећи венац, величанственији од свих претходних, који још увек расте… (Св. Јован Златоуст, Омилија 65 на Мт. 20, 2, 3, 4, 6)
