ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Светог апостола Павла Јеврејима (Јев.11, 24-26, 32-40; – 12, 1-2)
Браћо, вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове; 25. И више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу гријеха, 26. Сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду. 32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима, 33. Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34. Угасише силу огњену, текоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; 35. Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; 36. А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; 37. Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; 38. Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. 39. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; 40. Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство. 1. Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, 2. Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн 1, 43-51)
У вријеме оно, хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! 44. А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. 45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. 46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! 47. А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. 48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом. 49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев. 50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога. 51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.
ТУМАЧЕЊЕ
Опкољени смо великим облаком сведока
У свим временима, а посебном у оним када смо гледали подвиге светих, могу само да будем свестан своје маленкости, зато што ни у сновима не можемо да учинимо оно што су свети учинили за Христа, они су свето живели и нису плаћали за своје грехе и стално су све радили добро… Говорим првенствено о апостолима (упореди са 1. Кор. 4, 11; 2. Кор. 11, 23-28, 12, 7; Фил. 1, 12; 2. Тим. 3, 11). Пророк Илија је прошао кроз исте ствари (2. Цар. 1, 8), као и Син Човечији (Мт. 8, 20), јер је Бог припремио те ствари за све… Јер нису били искушавани да се пред њима овенча, јер је Он назначен једном за свагда да буде крунисан…
Видите ли колико се Он брине за нас… (Св. Јован Златоуст, Омилија 28 на Јевр. 9, 1, 2)
Одговори Натанаило и рече му:
Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев
После много чудеса, Петар исповеда: Ти си Син Божији (Мт. 16, 16) и назива га блаженим, јер је примио откривење од Оца, док Натанаило и ако каже потпуно исте ствари пре него што ће чути и видети чуда и учење, нема ништа друго да Му каже осим: Ти си Син Божији… Шта је разлог тога? Петар и Натанаило говоре истим речима, али не са истом намером. Петар исповеда Њега као Сина Божијег, као Бога, а Натанаило Га исповеда као човека… Где се то види? Управо у речима: Ти си цар Израиљев… Син Божији није само цар Израиљев, већ и целог света. Видите ли како Он њега води корак по корак са земље и условљава га да Га не види само као човека, Онога кога славе анђели; јер се поставља питање, како Он може бити обичан човек? (Св. Јован Златоуст, Омилија 21 на Јн. 1, 1)
