ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Светог апостола Павла Јеврејима (Јев. 1,10- 2,3)
Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути. 13. А коме од анђела икад рече: Сједи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? 14. Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење? 1. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо. 2. Јер ако је ријеч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, 3. Како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули?
Читање из посланице Светог апостола Павла Јеврејима (Јев. 1,10- 2,3)
Браћо, такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; 27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, 2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк 2, 1-12)
У вријеме оно, уђе Исус у Капернаум; и чу се да је у кући. 2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; И казиваше им ријеч. 3. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица. 4. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. 5. А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји! 6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 7. Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога? 8. И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? 9. Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? 10. Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме: 11. Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме. 12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн 10, 9-16)
Рече Господ Својим ученицима: Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце. и бјежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
ТУМАЧЕЊЕ
Да ли ћемо ићи у пакао или рај?
Још од детињства слушамо о паклу и рају. У нашим главама је велика разлика између ова два појма, а та разлика долази углавном из Писма, јер Св. Јован Богослов говори о вечном животу, а Павле: Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе (1. Кор. 2, 9). Тако да ми знамо да је рај леп, а о њему Павле говори јер је имао виђење (2. Кор. 12). Друго је место безнађа и одвојености…
Св. Василије Велики каже да они који су растужили Духа Светога биће потпуно одсечени, онако како су написали и јеванђелисти, што значи да ће бити потпуно одвојени од Духа Светога. У паклу долази до потпуне одвојености душе од Духа Светога. У паклу нема онога који исповеда, нема у смрти онога који се сећа Бога, јер тамо помоћ Духа није могућа.
Сви знамо причу о Лазару и богаташу (Лк. 16, 19-31)… О овој причи Свети Оци кажу: Ни један човек не може да нас тамо заштити, нас су издала наша дела, тако да нема бекства оданде, јер је велики јаз између ова два места… На крају оба места имају врата кроз која пролазе и стари и млади, а има и оних који се моле како би задобили молитвено заступништво Авраама, Ноја, Јова и Данила… (Св. Јован Златоуст, Омилија 78 на Мт. 25 и 20 на Мт. 6)
Шта морамо да урадимо како бисмо задобили рај?
Сва та приповедања не излажу потпуну причу. Оне указују на то да ће нам се судити према нашим делима… Да бисмо ушли у рај и душом и телом и умом, морамо да се припремамо током целог свог живота. Ми смо научили из многих светоотачких дела да је кључна разлика између Бога и човека и живота и смрти, управо промена.
Свако разумно створење преживљава безбројне промене и сваки човек се мења на боље из сата у сат.. (Св. Исак Сирин, Упутства о духовној вежби. 78, Добротољубље)
Сврха времена на земљи
Сврха самог времена на земљи јесте да омогући човеку да се покаје мењајући себе. Тако ћемо бити спремни за време које ће доћи… Исаија је записао онако како вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде (Ис. 37, 3).
Тако је и са стањем грешника који стоји пред вратима покајања, у агонији да ли ће бити спасен и ући у нов живот или не… Погледавши свој живот уназад све му се пред очима враћа, својим слабостима показује да није у стању на промену, јер је грех као паразит који напада биљке, са којих не одлази док се она не сасуши… Таква је природа греха: да из целог човека истисне дух живота… (Св. Јован Златоуст, Омилија 42 на 1. Кор. 15)
Како да избегнемо, ако занемаримо велико спасење?
Како ћемо вратити време ако га изгубимо? Ми нисмо још савршени, али макар желимо да будемо такви, а сама та жеља је почетак нашег спасења. Неко се занима само за духовна дела и ни за шта друго, ни за дан, ни за ноћ, нигде не жели да присуствује… све док човек не покрене себе да се бори са својим искушењима и остане на путу врлине… (Св. Доротеј из Газе, Расправе 10)
Исцељење узетог
У овом случају, прилазе Му њих двојица и имају вере да ће се то десити. Вера оних који носе узетога и постављају га пред Њега, велика је и они је показују свима. Господ, затим, показује своју силу… Он прво лечи оно невидљиво, душу – тиме што каже да му се опраштају греси…
Тако Господ показује чудо пред књижевницима… (Св. Јован Златоуст, Омилија 29 на Мт. 9, 1)
