ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Јеврејима Светог апостола Павла (Јевр. 11, 33 – 12, 2)
Браћо, сви Свети вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство. Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, гледајући на Начелника и Савршитеља вјере Исуса.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 10, 32-33, 37-38, 19, 27-30)
Рече Господ Својим ученицима: сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити? А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
ТУМАЧЕЊЕ
Окружени смо великим облаком сведочанства
У свим временима, али имам на уму само времена у којима су живели највећи мученици и свеци, нико не може ни да замисли какве су ствари могли да преживе они који су живели по Христу: неплаћајући за своје грехе, већ увек радећи добро… Прича се да су апостоли (1. Кор. 4, 11; 2. Кор. 11, 23-28; 12, 7; Фил. 1, 12; 2. Тим. 3, 11) пострадали као и Илија (2. Цар. 1, 8) и Син Човечији (Мт. 8, 20). Зато нам Бог даје све добро. Зато што је Он за нас узео венац мучеништва, јер је Он био назначен да се то деси, као и они мученици који су пострадали, а све то нам казује колико је Христос брижан и моли се за нас… (Св. Јован Златоуст, Омилија 28 на Јевр. 11, 1, 2)
Онај који не узме Крст свој и не пође за Мном, није мене достојан
Када су јереси букнуле, у прошлим временима, многи су изабрали смрт, да би – кроз мучеништво – задобили Живот Вечни. Сада када кроз милост Христову живимо у временима потпуног мира, учимо да се Крст и смрт не садрже ни у чему другом већ у умртвљењу своје воље. Онај који своју вољу ставља у први план никада неће бити у стању да прихвати Христа за Спаситеља. (Св. Симеон Нови Богослов, Дискурс, 20)