ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 5, 1-10)
Браћо, оправдавши се вјером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа, кроз којега и приступисмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије. И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење, а трпљење искуство, а искуство наду; а нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама. Јер Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике. Јер једва ће ко умријети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас. Много ћемо, дакле, прије бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом. Јер када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина његова, много ћемо се прије, већ помирени, спасти животом његовим.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 6, 22-33)
Рече Господ: свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама! Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела? Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један? И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни? Не брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.
ТУМАЧЕЊЕ
Кроз кога примамо веру у благодати
У овом одељку из Новог Завета уочавају се две ствари: Његов и наш удео. Међутим, Господњи удео у свему јесте разноврстан јер је Он умро и пострадао за нас, Он је дао нама благодат која не може да се појми људским умом. А ми у томе само треба да дамо веру у Њега, јер је Он рекао: вером у благодат. Каква је то благодат? То је оно када знамо Бога и када смо удаљени од греха, тада познајемо и истину. Благодат долази кроз крштење, јер тада добијамо дарове од Бога. Крштење није само опроштај грехова, већ и добијање благослова и изливање благодати. Христос је открио све ствари које ће доћи, јер је то Божија природа. Човек тражи власт, славу и ауторитет, али није стално у том стању, већ се брзо ослобађа таквих прохтева. Јер ако човек не добија од Бога све то, онда следи смрт. Међутим, и Божији дарови нису исте врсте, али нико – ни човек, ни било каква криза, ни сам ђаво, па ни смрт, не могу да нас одвоје од тога. Али када духовно умремо, ми онда говоримо о властољубивости, слави и ауторитету и свему ономе што нас тера да наставимо да уживамо у лошем… (Св. Јован Златоусти, Омилија 9 на Рим. 4)
Светиљка телу је око
Ако не знаш Господ те учи, да када си повређен у уму учиш од тела. Шта је око у телу, то је разум души. Ако су очи слепе, много енергије и других органа је ослабило… Бог нам даје схватање и познање доброг суда, а користи само оно оружје и светлост које уништавају само зло… Само што смо узалуд утрошили дарове у неке небитне ствари.
Видите ли степене које нам Господ нуди, зато ми не говорите ко је од људи богат, већ о онима који служе богато, јер је и Јов био богат, али он није служио мамону… Господ поседује свако добро, тако да можемо да будемо слуге сваког другог доброг човека и да очекујемо да и ми задобијемо Његове дарове. (Св. Јован Златоусти, Омилија 20 и 21, 1, 2 на Мт. 6)